Univerzitet u Beogradu spasava svoj obraz

– Univerzitet u Beogradu neguje akademsku izvrsnost i zalaže se za unapređenje kvaliteta nastave i naučnoistraživačkog rada, kao i za doslednu primenu postojećih zakonskih normi u visokoškolskom obrazovanju, i to, ja se plašim, možda nekome smeta. Predstoji da vidimo koji će amandmani biti, jer iz rasprave na Odboru postoji mogućnost da se pojave amandmani koji će derogirati mogućnost akademske zajednice da utiče na izbor i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i članova Nacionalnog akreditacionog tela. Pošto je pomenut i KONUS, nameravam da razgovaram s drugim rektorima da damo saopštenje u vezi sa ovakvim istupom – ukazao je Bumbaširević.

To što je predlogom zakona predviđeno da vlada imenuje članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, na predlog KONUS-a, akademske zajednice, bez mogućnosti da bira predložene kandidate, po Zukorlićevom mišljenju, govori da tu ni ministar ni vlada nemaju nikakve vlasti, i da je, kako je rekao, suverenitet države izbačen iz novog zakona o visokom obrazovanju. A kao glavni problem naveo je to što su zakonopisci malobrojni predstavnici akademske zajednice koji diriguju visokim obrazovanjem, što je nazvao rektorokratijom, protiv koje će se, kako je najavio, boriti i amandmanima.

– Provincijalizam koji postaje dominantan model ponašanja važno je da osudimo, jer ne mi, sadašnji profesori Univerziteta u Beogradu, nego naši profesori, pa i profesori naših profesora, utemeljili su sistem visokog obrazovanja i u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu... Ono što važi za nauku i istraživanje mora da važi za sve. Da nas ne ubiju neznanje, neetičnost i nenaučnost, Beogradski univerzitet treba da se obrati i predsedniku Narodne skupštine, i predsedniku Odbora za obrazovanje, pa i poslanicima da iznese stav, bar obraz da spasemo – izričit je prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta.

On pita i šta je bila osnovna ideja novog zakona i da li Vlada Srbije ostaje pri Strategiji razvoja obrazovanja koju je usvojila i koja nudi rešenja suštinskih pitanja visokog obrazovanja, kao što je finansiranje, dok se predlog zakona, kako Mitrović smatra, bavi tehničkim i najmanje bitnim pitanjima visokog školstva.

– Hajde da tražimo ono što je Zukorlić u svom nezadovoljstvu naveo kao primer razvijene zemlje Austrije, koja ima zakon o Univerzitetu u Beču, da važi samo za tu visokoškolsku ustanovu, a ostale imaju svoj zakon. Da i mi konačno dobijemo svoj – zakon o Univerzitetu u Beogradu. Tražimo da budemo nacionalni univerzitet, da svu imovinu koja je ovom univerzitetu oduzeta vrate. Onda nećemo morati da razmišljamo o tome kako ćemo se finansirati. Ako pogledate samo zadužbinu Luke Ćelovića, shvatićete da ceo univerzitet od nje može da živi –zaključio je Borjan Soković, student prorektor Beogradskog univerziteta.

Članovi Senata blagonaklono su reagovali na to.

Treći krug za brucoše

Na fakultetima u Beogradu ostalo je oko 1.600 slobodnih mesta posle drugog upisnog kruga. Treći upisni krug počeo je 16. i trajaće do 25. septembra, kao prilika da budući brucoši popune 251 mesto na budžetu i 1.397 samofinansirajućih, rečeno je na sednici Senata Univerziteta.