Ljušić: Moj udžbenik je napisan po svetskim standardima

Moj udžbenik prati istoriju srpskog naroda, Balkana, Evrope i sveta od kraja 15. veka do 1878. i o tom vremenu pišem na način kako se radi u celom svetu, rekao je istoričar Radoš Ljušić o svom udžbeniku za treći razred gimnazije čiji će sadržaj, kako je najavljeno, analizirati radna grupa ministarstva prosvete, iako je knjiga u upotrebi od 2007. godine.

Ljušić je gostujući na televiziji Pink odgovarao na kritike svog kolege i bivšeg studenta, Aleksandra R. Miletića, koji je u tekstu objavljenom prošle sedmice izneo niz zamerki o Ljušićevom udžbeniku posle čega je Liga socijaldemokrata Vojvodine pozvala ministarstvo prosvete da ga hitno povuče iz upotrebe.

Insistira da Miletić navede primere iz udžbenika za koje u svom tekstu tvrdi da su uvredljivi i diskriminatorski i da raspiruju mržnju među Srbima i Bošnjacima i ostalim narodima regiona.

Miletić je tada citirao navode svog nekadašnjeg profesora o Turcima o kojima je „u svesti balkanskih naroda ostala negativna predstava, uz retke izuzetke, dok je još gora ostala o svojim sunarodnicima koji su primili islam i kao konvertiti morali da dokazuju svoju vernost”.

„Problematično je koristiti izraz konvertit kada govorite o čitavom jednom etičkom kolektivu, možda možemo one koji su primili islam u 16.ili 17.veku nazivati konvertitima, ali vi ste ovde generalno sve tako nazvali”, rekao je Miletić.

Ljušić je objasnio da je konvertitet internacionalna reč koja ne sadrži ništa ružno i označava onog ko je promenio veru.

„Konvertit nije samo onaj Srbin koji je iz pravoslavlja prešao u islam, već i onaj koji je primio rimokatoličku ili drugu veru. U svesti srpskog, ali i hrvatskog, crnogorskog, makedonskog, bugarskog naroda predstava o Srbima ili drugim Slovenima koji su prešli na islam mnogo je gora nego predstava o Osmanlijama koji su bili mnogo blaži feudalci nego konvertiti”, objasnio je Ljušić.

Na Miletićevo pitanje kako se može proveriti i dokazati kakva je bila svest balkanskih naroda i zašto okolnosti iz 16.veka prenosi u današnje vreme”, Ljušić je odgovorio:

„Ne može se povezivati pad srpskih zemalja i uvođenje turskog feudalizma sa današnjim pristupom ujedinjenoj Evropi. A kolega Miletić kaže na jednom mestu kako smo otvorili nekoliko poglavlja ka ujedinjenoj Evropi i sad će navodno moj udžbenik to da sruši”, čudio se Ljušić.

Miletić je dodao da Centar za istorijske studije i dijalog, čiji je izvršni direktor, ne traži povlačenje Ljušićevog udžbenika, već da analizira da li na nivou leksike postoji zakonski osnov da se kaže da je problematičan.

Podsetimo, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje, Aleksandar Pajić, najavio je u subotu da će ministarsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja oformiti radnu grupu koja će detaljno ispitati navode o negativnom kontekstu Ljušićeve knjige, ukoliko je tačno da je LSV podnela zahtev za povlačenje udžbenika.

„Mi ćemo preduzeti mere iz svoje nadležnosti da se analizira udžbenik i donesu prave odluke”, rekao je Pajić za Tanjug.

Knjiga Radoša Ljušića dospela je u žižu javnosti zbog teksta u kojem Miletić, navodi da „udžbenik obiluje stereotipima i neprimerenim sadržajima o susednim drzavama i manjinama u Srbiji”. (Tanjug)