Trnoviti kancelarkin put do Jamajke

Prepreke za formiranje takozvane Jamajka koalicije, nazvane po tome što se stranačke boje tri izborne liste nalaze i na zastavi ove karipske zemlje, nalaze se u ideološkim-programskim pozicijama stranaka, kao i u činjenici da neke od njih, poput CSU, gledaju na to kako će sve uticati na njihove kratkoročne lokalne interese.

„Ima mnogo glupih malih zamki među problemima za formiranje moguće Jamajka koalicije”, kaže za tabloid „Bild” profesor univerziteta u Majncu Jirgen Falter, ističući da će CSU zbog loših rezultata zaoštriti svoje stavove prema migrantima, čime će otežati sklapanje sporazuma sa Zelenima. „Koalicioni pregovori će biti izuzetno trnoviti, jer će male stranke tražiti mnogo, budući da je Jamajka jedina opcija.”

Zeleni su u svom izbornom programu kao jedan od preduslova za ulazak u vladu naveli zahtev da „izbeglicama bude dozvoljeno da im se u Nemačkoj pridruže njihove porodice”. CSU će se tome snažno protiviti, iznoseći ideju da se odredi gornja granica koliko tražilaca azila će Nemačka godišnje primati.

Pitanje zaštite životne sredine je Zelenima suštinsko. Oni zahtevaju da se u Nemačkoj momentalno zatvore 20 najprljavijih termoelektrana na ugalj te da se do 2030. godine 100 odsto nemačkih potreba za strujom podmiruje iz obnovljivih izvora energije. Ovakav zahtev je „previše ideološki” za FDP, koji brani interese krupnog kapitala i smatra da bi ubuduće i „obnovljiva energija trebalo da igra po pravilima tržišta sa svim šansama i rizicima koje to donosi”. FDP, ali i CDU i CSU,  odbiće zahtev Zelenih da od 2030. bude zabranjena proizvodnja automobila na fosilna goriva. S druge strane, na zid bi mogao da naiđe zahtev FDP-a o smanjenju poreza i njihovo protivljenje većim monetarnim i ekonomskim integracijama evrozone.

Šef FDP-a Kristijan Linder je u jučerašnjem intervjuu za konzervativni dnevnik „Velt” pokušao da umanji očekivanja da će biti formirana „Jamajka koalicija”.

„Istine je da imamo matematičku većinu, ali sve četiri partije imaju svoja obećanja biračima. Da li se ona mogu udružiti bez kontradikcija i u interesu države, ostaje da se vidi”, rekao je Linder, dodajući da politika nije matematika.

On je istakao da FDP želi da bude uveden imigracioni sistem po kanadskom modelu, da dođe do promena u obrazovnoj i ekonomskoj politici, da se uspostavi razumna energetska politika i da se odbace automatski finansijski transferi u okviru EU.

„Ukoliko je ovo neprihvatljivo za CDU-CSU i Zelene, bolje da o tome ni ne razgovaramo već da mi naše argumente iznesemo kao opozicija”, rekao je šef ove stranke desnog centra.

Možda najveći problem u koalicionim pregovorima za Merkelovu leži u njenoj izbornoj listi, konkretno među bavarskim demohrišćanima (CSU) Horsta Zehofera, koji su u Bavarskoj ostvarili najgori rezultat na saveznim izborima od 1949. godine. Možda CSU ne bi toliko brinulo što je u Bavarskoj osvojila samo 32,9 odsto glasova da im sledeće jeseni ne predstoje izbori za pokrajinski parlament u Minhenu u kojem sada imaju apsolutnu većinu. Pad od više od 10 odsto, koji je izazvan pre svega usponom desničarske Alternative za Nemačku (AfD), prouzrokovao je ne samo buru unutar CSU, gde već ima poziva da Zehofer podnese ostavku. Sve glasnije se poziva da CSU jasnije zauzme pozicije desnice, što će otežati pregovore sa Zelenima.

„Ne sme da postoji demokratska legitimna stranka koja je više desno od CSU”, glasi čuvena rečenica već legendarnog bivšeg šefa CSU Franca Jozefa Štrausa, koji je svojevremeno pretio da sa vlasti zbaci i moćnog kancelarka Helmuta Kola, uprkos bliskoj saradnji njihove dve stranke. Ovo svojevrsno Štrausovo pravilo je u praksi važilo sve do pojave AfD-a, čiji pojedini funkcioneri zastupaju i krajnje desničarske stavove, ali koja uspeva da privuče nezadovoljne birače svih ideoloških predznaka.

Nemačkim komentatorima nije trebalo mnogo da istaknu da je Zehoferova fotelja poprilično klimava, naročito uzimajući u obzir da je na nju bacio oko Markus Zeder, bavarski ministar finansija. Ipak, procena je da Zederu ne odgovara da Zehofer odmah da ostavku i time njemu prepusti stranku, ali i među bavarskim konzervativcima sigurno nepopularne pregovore sa Zelenima oko koalicione vlade u Berlinu. Svestan je toga i Zehofer i zbog toga će pozicije svoje stranke gurnuti udesno, zahtevajući od Merkelove gornju granicu za godišnji prijem izbeglica, bar dok sredinom novembra ne bude reizabran na kongresu CSU.

U svakom slučaju, narednih godinu dana CSU će nastojati da bude veći AfD od AfD-a kako bi povratio deo birača, što će Merkelovoj umnogome otežati formiranje vladajuće koalicije. Iako se kancelarka nada da će nova vlada biti formirana do Božića, komentatori liberalnog „Špigla” i konzervativnog „Velta” nisu toliko optimistični i sve češće pominju mogućnost da budu raspisani novi izbori.