Lepo je biti Srbin na kineskom putu svile

Kinezi bezbroj puta ponavljaju da je to inicijativa njihovog predsednika Si Đinpinga, započeta 2013, kada je rekao da svako vreme ima svoju misiju, a da je inicijativa „Pojas i put” ključni projekat 21. veka. Kina je od 2013. u zemlje na koridoru „Pojas i put” već uložila 50 milijardi dolara. Si Đinping je prethodnih meseci najavio nova ulaganja od 80 milijardi dolara, istovremeno tražeći od kineskih državnih banaka da projekat podstaknu s više od 40 milijardi dolara.

Već drugu godinu u Dunhuangu Kinezi okupljaju goste iz celog sveta da promovišu svoju viziju, što je samo jedan od mnogih skupova na kojima Kina traži podršku ostatka sveta za ovaj projekat. Pre toga, Si Đinping je s istim ciljem ugostio 30 svetskih lidera, kao i čelnike Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, a svetskoj eliti predočio je plan i na svetskom forumu u Davosu.

Lepo je biti gost iz Srbije na novom kineskom putu svile. Liju Ting, studentkinja engleskog i volonterka na međunarodnom skupu „Pojas i put” u Dunhuangu, na činjenicu da je između ostalih gostiju zadužena i za one iz Srbije, s oduševljenim osmehom kaže:

– Mi znamo za Srbiju i svi vas volimo. I svi želimo da vas posetimo.

Na trenutak, gost iz Srbije se oseti kao pripadnik nekog dalekog, mitskog naroda za koje Kinezi znaju da su im prijatelji, što nevoljno izaziva poređenja i vraća sećanje na neka skorašnja vremena kada smo s druge strane zajedničke planete bili satanizovani.

Džang Gaoli, zamenik predsednika vlade i jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji, jer je i član najvišeg političkog tela Komunističke partije, obratio se učesnicima skupa porukom da „Pojas i put” jeste kineska inicijativa, ali da će od nje velike koristi imati i sve druge zemlje na tom koridoru.

– Projekat „Pojas i put” značiće napredak za sve zemlje koje mu se priključe. Vlada će nadzirati kineske kompanije koje posluju u inostranstvu, striktno će regulisati svoje investicije i poslovanje i sprečavati rizike u velikim investicionim projektima – rekao je Gaoli.

Po njegovim rečima, dugoročne pozitivne osnove kineske ekonomije ostaju nepromenjene. Kineska ekonomija je razvojno čudo i BDP po glavi stanovnika je dostigao 8.000 dolara. Od 1978. do 2010. godine godišnja stopa rasta kineskog BDP-a bila je 9,9 procenata. Tokom dvanaestog petogodišnjeg plana stopa je zadržana na 7,8 odsto. U 2016. godini kineski BDP porastao je za 6,7 odsto, sa doprinosom svetskom ekonomskom rastu većim od 30 odsto. Rast jeste manji, ali nas to ne zabrinjava, jer je sada osnovica veća. Rast zaposlenosti prevazišao je očekivanje, a nivo života ljudi kontinuirano se poboljšava. Kina je postala druga najveća svetska ekonomija, najveći svetski izvoznik i treći najveći svetski investitor – rekao je Gaoli novinarima sa svih kontinenata.

Svesni da mnogi u svetu zaziru od njihovog ekspanzionizma, kineski domaćini bezbroj puta ponavljaju da je u ovom slučaju reč o saradnji i povezivanju gigantskih ekonomija sa suprotnih strana sveta, povezivanju naroda svake vrste, ne samo ekonomskom, već i kulturnom, da je reč o opštem privrednom rastu, otvaranju radnih mesta u zemljama u razvoju, da na koridoru koje treba da poveže Žuto kinesko more i Irsko more ima mesta za sve. Trude se da uvere ostatak sveta da nije reč ni o kakvom kineskom Maršalovom planu.

Na mapi sveta karte su promenjene, pa je tako Si Đinping postao vodeći svetski zagovornik globalizacije za razliku od Amerike i Evrope, koje su se okrenule protekcionizmu. I ovom prilikom podsećano je na izjavu Donalda Trampa s predsedničke inauguracije: Amerika na prvom mestu. Inače, Tramp je smanjio antikinesku retoriku na kojoj je zasnivao predsedničku kampanju i sada izjavljuje da je spreman da sarađuje s Pekingom na infrastrukturnim projektima na „Pojasu i putu”, napominjući da, zbog obima radova, posao treba da dobiju i američke kompanije.

U narednih 30 godina kroz 11 zemalja kroz koje će direktno proći nova ekonomska arterija gradiće se putevi, mostovi, železnica, rafinerije, industrijski parkovi i još mnogo šta. Treba da se izgradi šest koridora dužine veće od 12.000 kilometara, koji će omogućiti transport tereta preko Azije za 18 dana.

Za grandiozni projekat Kina ima para. Ima milijarde dolara domaće štednje i više od tri hiljade milijardi dolara u međunarodnim rezervama, što je više od četvrtine svetskih rezervi. Drugim rečima, Kina ima više resursa nego druge razvijene zemlje, koje se, uprkos razvijenosti, bore da minuse u državnim kasama drže pod kontrolom.

Stručnjaci procenjuju da će Kina narednih godina na mnoga ulaganja u svetu potrošiti čak 500 miliona dolara.

Naravno, nema sumnje da je ključni pokretač projekta ekonomija. Kina, kako kažu stručnjaci, želi da podstakne rast u nerazvijenim zaleđima zemalja na novom putu svile, ali i da nađe tržište za svoje proizvode. Na ovaj koridor indirektno se naslanja oko 40 zemalja u kojima živi 70 odsto svetske populacije, koje proizvode više od polovine svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Same ove cifre jasno ukazuju na značaj projekta. Oni naklonjeni projektu u njemu vide investiciju koja će omogućiti ekonomski rast u ogromnom regionu sa mladom populacijom, dok oni nenaklonjeni kažu da kroz inicijativu za „Pojas i put” Kina želi da izveze svoje prekomerne industrijske kapacitete i ugovori nove poslove privlačeći sve u svoju stratešku orbitu. Takođe i da želi da obezbedi centralnu ulogu u svetskoj trgovini, posredno i diplomatiji.