„Poguraj to malo ka sredini”

Šta nema mesta, poguraj to malo ka sredini - usmeravao je u nedelju uveče ostale putnike dekica na stajalištu „Palata Srbija” dok se svom snagom laktao da uđe u autobus 75 koji je išao ka Zelenom vencu.

„Gospodine, pa gde više, vidite da smo kao sardine, čovek preko čoveka”, dobacila je gospođa koja se na sredini autobusa jedva uhvatila za rukohvat. „Ako ima mesta za sve vas, biće još za nas dvoje, troje”, nije se predavao dekica.

Rasprava je trajala dva, tri minuta. Taman kada bi vozač pomislio da su se svi nekako „napakovali” i pokušao da zatvori vrata, ne vredi. Ili štrči lakat ili nečija noga...

Da je problem bio samo autobus 75, nekako bi se i izdržalo, ali slika prepunih stajališta i krcatih autobusa se danima može videti u svim delovima grada. Nadležni jesu najavili da će ovaj zimski red vožnje, zbog velikih infrastrukturnih radova na saobraćajnicama, početi sa manje vozila nego prošle godine (oko 1.270 umesto prošlogodišnjih blizu 1.320), a da će se broj vozila povećavati kako se oni budu završavali. Ali, subjektivni osećaj Beograđana govori da je vozila znatno manje. 

Danima unazad dešava se da dvadeset i više minuta putnici čekaju autobus ili tramvaj na nekoj liniji, a onda naiđu dva-tri u istom trenutku i svi prepuni. Najveća muka je u solo vozilima, koja su i najmanjeg kapaciteta, ali ništa bolje nije ni u zglobnim autobusima, ni u tramvajima.

U to su se uverili i naši reporteri u različitim delovima grada. Više od 20 minuta nije bilo nijednog tramvaja na liniji 7 kod Tašmajdana, a onda su jedan za drugim za manje od minut naišla tri. Većina putnika, u nadi da će više mesta biti u drugom ili trećem, propuštala je prvi tramvaj. Ali, računica im nije bila dobra, jer i u naredna dva – čovek preko čoveka.  

– Morala sam sa Dušanovca da odem na Novi Beograd. Na stajalištu na Dušanovcu 20 minuta sam čekala autobus 17, koji ide direktno, da bi mi devojka na stanici rekla da je proverila i da je udaljen čak osam stanica. Onda smo ušli u neki 38, koji ne znam ni gde ide. Potom sam uhvatila 70, što je opet neka nova linija, ali nekako sam se dovukla do Novog Beograda. Naravno, debelo sam kasnila – požalila nam se Voždovčanka Marina Vidović.

Krcata stajališta mogu da se vide pre svega u samom centru grada, na Paliluli, Zvezdari, Starom gradu, Savskom vencu...

– E, ovo je još malo pa kao devedesetih. Nema vozila, a onda kad dođu guraj se brale ako ’oćeš da uđeš. Bruka! – gunđao je sredovečni sugrađanin na stajalištu autobusa 26 na Trgu republike pre nekoliko dana.

Mnogi ljudi su se zbog neplaniranog gubljenja vremena zato odlučivali da napuste autobuse i do odredišta nastave pešaka. Naravno, uz izlive nezadovoljstva. Tako je kao korzo pre nekoliko večeri izgledala Svetogorska.

Zbog radova u nekoliko velikih ulica u centru, trpi ne samo saobraćaj, već i rad hitnih službi. Pre nekoliko večeri u Ulici Zdravka Čelara vatrogasnoj ekipi, zbog saobraćajnog čepa u tom delu grada, trebalo je dosta vremena da stigne do zgrade u kojoj je bio požar.

Trenutno lošu situaciju u saobraćajnoj krvnoj slici glavnog grada dodatno komplikuju i vozači, nervozni zbog brojnih zatvaranja ulica i preusmeravanja, uleću jedni drugima u trake, presecaju putanju drugih vozila, pa i hitnih službi, usporavaju ionako otežan javni prevoz. Nadležni ponovo apeluju – kada se vidi interventno vozilo da se ostali učesnici u saobraćaju sklone najbrže što mogu.

– Svakodnevno obilazim ulice u gradu. Više puta. Ima gužvi, naročito u jutarnjem špicu. Ali upravo tada se primećuje da je puno privatnih vozila sa po jednom osobom. A vozila javnog prevoza u tom periodu su poluprazna – ističe Darko Glavaš, sekretar za poslove odbrane, vanredne situacije, komunikaciju i koordinaciju odnosa sa građanima.

Koliko god delovalo da korišćenje alternativnih pravaca oduzima dosta vremena, u praksi nije tako. Podseća Glavaš da, na primer, ako neko sa Zvezdare hoće na Novi Beograd, obilaženjem preko Severnog bulevara i Bogoslovije, a onda i preko Brankovog mosta, oduzima svega dva, tri minuta više nego da se ide uobičajenom trasom kroz centar i gužve.

Gradski sekretar ukazuje da bi saobraćajna situacija uskoro trebalo da bude bolja zbog okončanja radova u delu Ruzveltove, na Slaviji i u Bulevaru oslobođenja.

Ruzveltova, od Bulevara kralja Aleksandra do Kraljice Marije, posle nekoliko odlaganja, prekjuče je konačno otvorena za automobile, a juče i za javni saobraćaj. Na šine su se vratili tramvaji 2, 5 i 9L, a na okretnicu kod Vukovog spomenika i elektrobusi EKO1.

Prve slike poručuju da će ove deonice i te kako doprineti rasterećenju bulevara i delimičnoj normalizaciji javnog saobraćaja, pre svega tramvajskog. Prilična normalizacija saobraćaja na Slaviji očekuje se za oko dve nedelje, kada bi dobar deo radova na njoj i u Bulevaru oslobođenja trebalo da bude okončan.

Pune ruke posla za taksiste

„Pokušajte kasnije, trenutno nema vozila!”, poslednjih dana redovna je poruka taksi dispečera. Zbog gužvi, mnogi sugrađani se odlučuju, kako objašnjavaju taksisti, da sve više koriste njihovu uslugu, pa je to razlog što nema dovoljno vozila. Ali, iako imaju pune ruke posla, ni taksisti nisu preterano srećni.

– Nezamislivo je da u jednoj prestonici u istom trenu bude raskopano toliko ulica i da se, malo-malo, ubacuju i dodatne izmene. U nedelju su celog dana i večeri bili zatvoreni Terazije i Kolarčeva. Izmene se ne prave tako u ovolikom gradu – požalio se taksista iz jednog od većih gradskih taksi udruženja.