Separatizam se ne leči ustavnim odredbama

Da bi sprečio usvajanje deklaracije o nezavisnosti, Vrhovni sud je zabranio da se u ponedeljak održi sednica katalonskog parlamenta na kojoj je trebalo da se raspravlja o referendumu i proglasi otcepljenje. Katalonski premijer Karles Puđdemont je juče zatražio da se u utorak obrati parlamentu na drugoj sednici da bi, kako je preneo sajt španskog javnog servisa RTVE, raspravljali o aktuelnoj situaciji. Iako Puđdemont nije pominjao referendum kao temu nove sednice, stranke koje se u regionalnom parlamentu protive nezavisnosti smatraju da će vladajuća većina u hodu promeniti dnevni red i usvojiti deklaraciju o nezavisnosti. Madrid bi tako nešto mogao da preduhitri ukidanjem pokrajinskih institucija i preuzimanjem uprave nad Katalonijom, što bi bio još jedan rizičan Rahojev korak.

Barselona je godinama pokušavala da od Madrida dobije pristanak da legalno organizuje referendum, ali Rahojeva konzervativna Narodna stranka (PP) o tome nije htela da razgovara. Odbila je i zahteve da Barseloni odobri finansijsku autonomiju kakvu ima Baskija, još jedna imućna regija koja, za razliku od Katalonije, uglavnom zadržava svoj novac umesto da ga šalje prestonici. U analizama svetskih medija navodi se da, iako je katalonski referendum bio nelegalan, može se ispostaviti da je bio legitiman. I govor kralja Felipea je otkrio pukotine u španskom demokratskom i ustavnom poretku. Iako kralj simbolizuje jedinstvo, on je svu krivicu svalio na katalonsku vladu optužujući je za „nelojalnost prema državi”, dok 900 povređenih građana pokrajine nije ni spomenuo.

Protivnici nezavisnosti insistiraju da Španija nije sistematski kršila ljudska i manjinska prava u Kataloniji i da se ova pokrajina ne može porediti sa Kosovom ili Istočnim Timorom, čije je osamostaljivanje pravdano državnim terorom. Zagovornici odvajanja smatraju da građani mogu da kao nelegitimnu vide i vladu koja nije sprovodila represiju. Katalonska manjina nema dovoljno glasova da bi u nacionalnom parlamentu presudno uticala na zakone, promenila ustav ili smenila vladu PP, zbog čega pojedini Katalonci špansku vladu ne doživljavaju kao svoju.

„Da bi demokratije bile legitimne, one moraju imati saglasnost (svojih građana)”, ocenjuje Filip Stivens, kolumnista „Fajnenšel tajmsa” i istraživač organizacije „Robert Boš Štifung”.

Dok Rahoj veruje da će kriza okončati kada Katalonci budu počeli da poštuju ustav, Stivens smatra da je situacija složenija: „Odnos između Katalonije i Španije na kraju će biti rešen ili političkim dogovorom ili građanskim ratom.”

I „Politiko” navodi da „Rahojevo samozadovoljno pozivanje na ustav i zakone neće otkloniti katalonsko pitanje” i da je jedini put – politički dogovor koji će možda uključiti veću finansijsku autonomiju za Kataloniju, a možda i promenu ustava. Ako je Španija htela da osvoji srca i duše Katalonaca, verovatno to nije trebalo da radi batinama, zapaža „Ekonomist” i dodaje da centralna vlada greši ako misli da ustav i policijska brutalnost zaustavljaju secesionizam. „Nasilje prema mirnim građanima možda funkcioniše na Tibetu, ali ne u zapadnoj demokratiji. Ustavi postoje da bi služili građanima, a ne obrnuto. Umesto da podupre vladavinu prava, kao što je nameravao, Rahoj je na kraju uprljao legitimitet španske države”, konstatuje britanski magazin i dodaje da Španija treba da se saglasi sa katalonskim referendumom kao što se Britanija saglasila sa škotskim i da Rahoj treba da pridobije Katalonce snagom argumenata, a ne ogoljenom silom.

Ironija je da premijer koji brani jedinstvo, čini sve da je u Kataloniji svakog dana sve više zagovornika nezavisnosti. Novine su prepune izjava Katalonaca koji kažu da nisu bili za odvajanje, ali da ih je policijska brutalnost nagnala da ponovo razmisle. Prošle nedelje na birališta su izašli uglavnom zagovornici samostalne države, pa je glas „za” osvojio 90 odsto glasova uz izlaznost od 42 odsto. Ipak, pre toga se govorilo da su unionisti tiha većina koja ne može da dođe do izražaja zbog glasnih Puđdemontovih secesionista, mada su istraživanja uvek pokazivala da su i protivnici odvajanja verovali da o tome treba odlučiti na legalnom plebiscitu. Možda bi Katalonci i rekli ono što je Madrid želeo da čuje samo da ih je pustio da govore.