Mesić: Ako se RS otcepi, vojskom preseći koridor

„Svako ko bi razbijao BiH morao bi doživeti akciju onih koji po Dejtonu garantuju njen opstanak, a to je Hrvatska. Rekao sam, da se ja pitam, da bih presekao koridor.” Što bi, računa bivši predsednik zemlje članice EU i NATO-a, bilo obavljeno za „svega nekoliko časova”.

Govoreći o Dodikovoj politici, Mesić kaže da je on na vlast došao kao veliki kritičar Slobodana Miloševića, a da je potom promenio pravac političkog delovanja. Procenjuje da Dodik „iskreno veruje da BiH može da se podeli” i da u tom smislu sve preduzima, ali da će ga „vreme razuveriti, kao i mnoge druge”.

Vlastima u RS opozicija prigovara zbog servilnog odnosa prema hrvatskim interesima. Mesić je na ove stavove dobio oštar, retorički odgovor iz Banjaluke. Njega je predsednik RS Milorad Dodik nazvao „umišljenim mirotvorcem koji je opet obukao ustaško odelo” i dodao: „To odelo navlači po potrebi i samo kada treba napadati Srbe i RS ili držati ustaške govore po Australiji.”

Predsednik Srpske Mesića vidi kao deo prošlosti koji je „ostavljen na smetljištu istorije” i u čijoj glavi „očigledno vlada oluja, ponovo da ratuje i preseca koridore i priziva NATO”.

Dodik ceni da je u postojećem stanju stvari, u kom se BiH u međunarodnim političkim krugovima sve više pominje kao njen propali eksperiment, racionalno voditi dijalog o mogućem mirnom razlazu i ponavlja: „To je najbolje rešenje za BiH.”

Srpski narod, dodaje Dodik, koji iznad svega ceni slobodu, jednostavno ne sme dopustiti da doživi potop u propaloj zajednici.

Opisavši Mesića kao „jednog od grobara bivše Jugoslavije”, Dodik konstatuje da zagovornike ratne opcije na svu sreću niko ništa i ne pita „niti bilo ko drži do njegovog mišljenja”.

Dodik je odgovorio i „Mesićevom istomišljeniku”, visokom predstavniku u BiH Valentinu Incku: „Što se tiče njega i njegovih snova, poručujem mu da ide u svoju zemlju i da tamo sanja, jer ne znam šta će više ovde.” Incko prethodno nije želeo da komentariše Dodikove snove o tome da će Srbija i RS biti jedno, rekavši da po Dejtonskom sporazumu to nije moguće i da neće biti promene granica.

Mesić se dotakao i pojava u hrvatskom društvu koje po mnogim ocenama sve više koketira sa neoustaštvom. On ne razume zašto neko radi na štetu vlastite zemlje, a time i štetu EU gde se, kaže, takođe primećuje porast desnog populizma s profašističkim nijansama. Kaže da ustaški pozdrav „Za dom spremni”, pod kojim su „pobijene stotine hiljada ljudi, može biti ’stari hrvatski pozdrav’ samo u nekim proustaškim glavama”. Mesićevo nerazumevanje takvih revizionističkih pojava u hrvatskom društvu je tim veće zbog njegovog ličnog uverenja po kom su „Hrvatska i druge republike kraj Drugog svetskog rata dočekale na strani zemalja pobednica”.