Kojim putem će Katalonija

PARIZ - Ukoliko predsednik Katalonije Karles Pudždemon održi obećanje i zaista proglasi nezavisnost te španske pokrajine, što bi se moglo dogoditi već sutra, Španija će se suočiti sa svojim najvećim političkim previranjem otkako se vratila demokratiji 70-ih godina prošlog veka, ocenjuje AFP.

Španska vlada i sudovi odbaciće bilo kakvo proglašenje nezavisnosti, ali i mnogi ljudi, čak i u Kataloniji, imajući u vidu rezultate anketa koji pokazuju da su Katalonci gotovo jednako podeljeni kad je reč o otcepljenju, navodi francuska agencija.

U analizi u kojoj spekuliše o opcijama šta će se dogoditi ako katalonska vlada ipak proglasi nezavisnost, a šta ako to ne učini, Frans pres iznosi šest mogućih scenarija i taktika.

Prema prvoj opciji, španski premijer Marijano Rahoj mogao bi da suspenduje postojeći autonomni status koji Katalonija uživa u skladu sa sistemom regionalnih vlada te zemlje.

Naime, Član 155 španskog ustava nalaže da, ako vlada nekog regiona prekrši svoje ustavne obaveze ili „deluje na način koji ozbiljno ugrožava opšti interes Španije, Madrid može da preduzme potrebne mere kako bi tu vladu primorao da se povinuje ili da zaštiti opšti interes”.

Pri tom, pobornici stava španske vlade imaju većinu u Senatu, instituciji koja je zadužena za primenu tog Člana, dok su sa druge strane separatistički lideri upozorili da bi takav potez pospešio podršku nezavisnosti.

Drugi scenario bi se sveo na pregovore, a AFP primećuje da je, umesto da odmah proglasi nezavisnost posle referenduma održanog 1. oktobra, Pudždemon „kupovao vreme” poručivši da je otvoren za pregovore ili posredovanje.

Francuska agencija podseća da plan separatista o nezavisnosti podrazumeva proglašenje nezavisnosti praćeno nizom zakonodavnih koraka i glasanja za uspostavljanje nove države, što bi moglo da traje mesecima.

Rahoj je rekao da će pregovarati sa Pudždemonovom stranom samo ako katalonski separatisti odustanu od nezavisnosti u skladu sa španskim ustavom, istakavši za „El Pais” proteklog vikenda da bi „idealno bilo ne tražiti drastična rešenja, ali se onda moraju izvršiti neke korekcije”.

Kao treću opciju za rasplet katalonske krize, AFP navodi mogućnost da španska policija uhapsi Pudždemona i druge separatističke lidere ukoliko proglase nezavisnost.

Po četvrtom scenariju, potezi Madrida u cilju nametanja autoriteta Kataloniji mogli bi da izazovu nove proteste ili čak nerede u regionu, a mogućnost nasilja je policija već nagovestila prebijajući nenaoružane glasače u pokušaju da zatvore birališta tokom referenduma.

„Ako Katalonci podlegnu pritisku u poslednjem trenutku i ne proglase nezavisnost, Pudždemonov politički opstanak bio bi pod znakom pitanja. Kriza bi potrajala, ali Rahojev uticaj ne bi bio ojačan”, ocenjuje AFP, izlažući peti scenario razrešenja krize.

U slučaju da ne proglasi nezavisnost, Pudždemon rizikuje da doživi naglo slabljenje zamajca borbe za otcepljenje od Mardida, jer će se ispostaviti da ignoriše ishod sopstvenog referenduma, navodi Frans pres kao šesti scenario za konačni rasplet tenzija na relaciji Barselona-Madrid. (Tanjug)