Izraelci kupili bivši „Depo”

„BKA divelopment” osnovan je 26. septembra sa kapitalom od sto dinara, pošto je grad odnosno Sekretarijat za imovinske i pravne poslove oglasio prodaju kompleksa preko puta opštine Zvezdara. Njegov direktor Miša Marković potvrdio je za „Politiku” da kompanije „Josi Avrahami” i „Almogim holdings” stoje iza ove kupovine. Marković kaže da je još rano govoriti o detaljima budućeg stambeno-poslovnog kompleksa koji će „BKA divelopment” graditi sledeće godine.

– Biće to još jedan ukras Beograda – dodaje Marković i objašnjava da skraćenica BKA znači Bulevar kralja Aleksandra i da su firmu sa tim nazivom na brzinu osnovali jer nisu bili sigurni da će učestvovati u trci za „Depo”.

Novi vlasnici će na mestu izgorelih objekata moći da zidaju oko 14.000 kvadratnih metara, odnosno objekat koji ne prelazi šest spratova s tim što on neće moći da zauzme više od polovine površine placa. Lokacija ima još jedno ograničenje: novi investitor mora da vodi računa o zaštićenom tramvajskom depou – prvom objektu podignutom za smeštaj i održavanje vozila javnog gradskog saobraćaja u Beogradu i Srbiji. Njegovom izgradnjom omogućeno je da se 14. oktobra 1892. godine otvori prva tramvajska linija Kalemegdan – Slavija, kojom su saobraćala vozila na konjsku vuču.

– Prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika, trafo i ispravljačka stanica iz koje se tramvajska kontaktna mreža napaja strujom mora da se sačuva jer je jedna od prvih podignutih u Evropi i danas je u funkciji. Kada bude sagrađen novi kompleks, još jedno ruglo grada će nestati i formiraće se ulični front koji sada nedostaje. Investitori će podići i podzemnu garažu što znači da će problem parkiranja biti rešen – uverava Milutin Folić, gradski urbanista.

Da će „Depo” ipak ići na doboš moglo se naslutiti po tome što se poslednje dve godine o sudbini tog tržnog centra ćutalo.

Čim je u avgustu 2014. izgoreo nadležni su uveravali da će hale biti obnovljene i da će se zakupci vratiti. To je obećavao i gradonačelnik Siniša Mali, mesec dana posle požara. Potom su u igru ubačena dva rešenja: da se zgrada sruši i sazida nova, ili da se obnovi i u nju smesti muzej Gradskog saobraćajnog preduzeća što bi bila realizacija ideje iz 1996. godine. Predlog da „Depo” vaskrsne u muzej, umetničke i zanatske ateljee podržao je i gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Od toga, međutim, ništa nije bilo. Zakupci, njih oko 80, dobili su, petnaest meseci kasnije, montažno-demontažnu halu na pijaci „Đeram”. U njoj je radilo samo njih desetak. Ni oni ni javnost do danas nisu zvanično obavešteni šta je bio uzrok požara. Sumnjalo se na kvar na instalacijama što nam je rečeno u toku istrage.

Prošle nedelje, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbilo je da Balkanskoj istraživačkoj mreži (BIRN) dostavi dokumentaciju iz istrage o požaru i tvrdilo je da nema odgovornih za požar, preneo je BIRN.

Vatra na krovu „Depoa”  buknula je oko osam časova u subotu 23. avgusta 2014. godine, šezdesetak minuta pre nego što su prodavci ušli u objekat. Plamen se brzo sa krova proširio u unutrašnjost objekta i progutao robu i osamdesetak tezgi, koliko ih je tada bilo u zgradi. Bez imovine su ostali svi zakupci.

Nije bio nacistički logor

„Depo” su najpre bile štale, a potom kada su tramvaje prestali da vuku konji, one su pretvorene u šupe. U javnosti se, tako, stekao utisak da se na mestu depoa nalazio logor Topovske šupe, koji je u toku 1941. godine formiran zapravo na Autokomandi, na nekadašnjem artiljerijskom vežbalištu Vojske Kraljevine Srbije. Zabuna se pojavila poslednjih godina usled pogrešnih tumačenja istorijskih činjenica i naziva.