Mladima su kockarski portali nadohvat ruke

Sve više mladih u Srbiji traži brzi put do sreće i mnogima od njih učini se da su kockanje i klađenje baš ta prečica do uspeha, ali je činjenica da nisu u pravu i da postoji problem, jer su mladi, izgleda, previše izloženi kockarskim servisima.

To je ocena sa jučerašnje konferencije „Društvena odgovornost u igrama na sreću”, u organizaciji Privredne komore Srbije, na kojoj je naglašeno da je društvo svesno da postoji taj problem, pa su se regulatori, društvena zajednica i sama industrija igara na sreću skupili na jednom mestu da razgovaraju i pronađu rešenja.

– Mnogim mladima učini se da je kockanje i klađenje prečica do uspeha, a to zaista nije. Kockanje i klađenje u regulisanim uslovima samo su jedan od vidova zabave i tako ih treba i tretirati – rekla je Tanjugu Jelena Jovanović iz PKS-a.

U svakom slučaju, podvlači Jovanović, maloletnike bi trebalo zaštititi od kockanja i klađenja, mada, kako u svetu, tako i kod nas, to postaje problem o kome se mora pričati probati da se pronađe rešenje. Najvažnije je, smatra, podići društvenu svest o tome šta se zaista dešava, a posle toga pronaći i najbolji lek, a naglašava da svako mora da se ponaša društveno odgovorno, i društvo, i roditelji, i priređivači, koji moraju se reklamiraju po određenim pravilima.

Slično kaže i šef Ekspertske grupe za primenu izvodljivih principa društvene odgovornosti u igrama na sreću Evropske unije Mirjana Aćimović, koja ističe da zaista postoji problem i da su maloletnici i mladi previše izloženi kockarskim servisima.

– S jedne strane, imate korporacije koje se trude da budu odgovorne, poštuju izvesne principe, a s druge strane imate regulatore, koji se trude da celu tu stvar kontrolišu, a sa treće strane imate potrošače koji konzumiraju usluge, a nisu sasvim zaštićeni – rekla je Aćimovićeva za Tanjug.

Prema njenim rečima, najpre bi trebalo utvrditi da li za početak valja poboljšati regulativu, potom kako unaprediti kontrolu, zatim, kako upotrebiti mere društvene zaštite i sve inicijative iz EU, koja, kako je istakla, već odavno insistira na tome da je prioritet da se mlađa populacija i deca moraju zaštititi od preterane izloženosti kocki i od patološkog kockanja.

– Naš današnji zadatak je da se umrežimo i probamo da napravimo širi akcioni plan, kako da decu, omladinu, potrošače zaštitimo od patološkog kockanja – rekla je Aćimovićeva i dodala da je najvažnije da su se svi odgovorni, kada su u pitanju igre na sreću, skupili na jednom mestu da razgovaraju.

Finansijski direktor „Grand kazina Beograd” Brankica Trajković smatra da, kao na zajedničkom zadatku, moraju raditi na društvenoj odgovornosti, počev od države, pa preko ostalih do priređivača. Kada je reč o reklamama, Trajkovićeva tvrdi da se iz njenog kazina ne obraćaju mlađoj populaciji i da su čak napravili odstupnicu. Reklamama se ne sme obmanjivati, jasna je Trajkovićeva, ne smeju se privlačiti ugrožene grupe ljudi, niti je prihvatljivo da se lažnim ponudama dolazi do mladih. Pomenula je i da imaju statistiku, na osnovu tribina organizovanih na temu „Kockanje sa životom nije igra”.

– Na uzorku koji bi trebalo da pokaže raspoloženje otprilike 50 odsto mladih u trećem i četvrtom razredu srednjih škola, okvirno, oko 14 odsto dece već ima dodira sa kockanjem, a od tog procenta, nekih 10 odsto mogu se računati kao patološki zavisnici od kocke – rekla je Trajkovićeva.

Od kladionice do bolnice

Put ka zavisnosti od kocke počinje u kladionici, tvrde lekari Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, u koju svake nedelje dva do četiri kockara dođu na lečenje. Prosečna osoba koja potraži stručnu pomoć je mladić koji ima između 20 i 35 godina, završio je srednju školu i vrlo često ima bliske veze sa profesionalnim sportom. Prosečna dužina njegovog kockarskog staža iznosi sedam godina, što znači da je u svet kockanja ušao kao maloletnik, a pre dolaska na lečenje roditelji su nekoliko puta vraćali njegove pozamašne kockarske dugove. To je put koji počinje klađenjem u školskim danima novcem od džeparca, a završi se pozajmicama od zelenaša. Svaka analogija sa narkomanskom zavisnošću, koja počinje marihuanom, a završava se heroinom je – očigledna.

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici jedna je od retkih državnih ustanova u kojima se zavisnici od kocke leče već duže od jedne decenije – zbog njih je pre nekoliko godina i otvorena Dnevna bolnica za nehemijske zavisnosti. Svim zavisnicima od kocke, alkohola i opijata zajedničko je to da na lečenje uvek dolaze pod pritiskom. One mlađe na lečenje dovode roditelji, jer su iz kućnog budžeta uzeli veliku količinu novca ili su ih uhvatili u krađi nakita i vrednih električnih aparata.

Psihoterapeuti ističu da je paradoksalna činjenica da se roditelji u početku obično teše idejom „bolje da mi dete ide u kladionicu, nego da se drogira”, da bi nakon nekoliko godina došli na terapiju sa pričom da su podigli astronomske kredite za vraćanje dugova ili da su im zelenaši za vratom. U životnom trouglu nezaposlenosti, dokolice i blage depresije, mnogi su pomislili da će im pogađanje rezultata utakmica konačno pomoći da pređu iz tima gubitnika u tim pobednika.

K. Đorđević