Bijafra hoće odvajanje od Nigerije
Jedinice armija Nigerije i Kameruna ograničile su ove sedmice kretanje civila duž granice dve države na istoku naftonosnog Gvinejskog zaliva, u nastojanju da spreče povezivanje separatista u dve države, prenele su agencije, pozivajući se na zvanične izvore u Abudži i Jaundeu. Od referenduma u Kataloniji i jednostranog proglašenja nezavisnosti regiona Ambazonije u Kamerunu, zagovornici izdvajanja Bijafre iz Nigerije, sve su glasniji, upozorava britanski vojno-politički magazin „Afrika konfidenšal”.
Koliko juče, Pokret starosedelaca Bijafre ponovio je zahtev stanovništvu regiona pet federalnih država Nigerije da bojkotuju opšte izbore 2019. godine i krenu u borbu za samostalnost regiona.
U međuvremenu, zvanična Abudža nema jedinstven stav prema najnovijem žarištu napetosti u najmnogoljudnijoj državi Afrike (180 miliona stanovnika, gotovo jednakog procenta hrišćanskog i muslimanskog življa).
Državni predsednik Muhamadu Buhari prošlog meseca proglasio je Pokret starosedelaca Bijafre za „terorističku organizaciju” i poslao armiju da pretrese kuću vođe te organizacije Nvanekenji Keni Okvu Namdi Kanua (45), inače državljanina Nigerije i Velike Britanije. Istovremeno, vlada u Abudži organizovala je velike manevre pod šifrovanim imenom „Igra pitona”, na mahom hrišćanskog jugoistoku zemlje, u Bijafri.
Novovekovni slučaj „Bijafra” (tamo je 1967–1971 vođen građanski rat za otcepljenje u kome je poginulo preko milion ljudi) poprima već i razmere međunarodne sage.
Naime, Abudža je nedavno optužila Pariz da se finansijska centrala Pokreta starosedelaca Bijafre nalazi u Francuskoj. Buharijev kabinet prozvao je istovremeno i Veliku Britaniju, primedbom da je Namdi Kanu instalirao separatistički Radio Bijafra u Londonu. Ambasada Francuske u Nigeriji smesta je izrazila „šok” zbog optužbi da je upletena u snaženje separatističkog pokreta u Bijafri. London se povodom „otrovnih strelica” iz Abudže nije oglasio.
Spominjanje Francuske u vezi s temom Bijafre vuče korene iz istorije. Naime, u vreme građanskog rata u Bijafri sredinom prošlog veka, Velika Britanija, SAD i SSSR podržavali su federalnu državu. Od velikih sila, jedino je Francuska tada podržavala osamostaljenje Bijafre.
Dalju akciju Abudže povodom sve napetijih zbivanja u Bijafri teško je predvideti. Predsednik Buhari, poučen tragičnim ishodom građanskog rata u kome je učestvovao kao mladi oficir nigerijske armije, odlučno upozorava da neće dozvoliti „komadanje zemlje”. Buharijev zamenik Jemi Osinbadžo u međuvremenu je spremniji na dijalog sa separatistima: prvi započeti pregovori naglo su obustavljeni, na mig iz Abudže. Istovremeno, Lai Muhamed, ministar informisanja Nigerije, naglašava da bi „separatistički pokret u Bijafri trebalo mnogo ozbiljnije uzeti u obzir”.
Prenagljena odluka o slanju vojske na manevre u Bijafru i duž granica sa Kamerunom, dala je seperatistima u tom delu Nigerije predimenzioniran značaj, procena je vojnih posmatrača u regionu.
„Ključna stvar je da zvanična Abudža ne povuče isuviše radikalne poteze koji će galvanizovati otpor prema centralnoj upravi”, ocena je južnoafričkog instituta za strateške studije u Johanesburgu.
Nezadovoljstvo političkim statusom kvo u Nigeriji, vidno je ovih dana i na muslimanskom severu države. Severnjački savet staraca, uticajni forum uglednih ličnosti tog dela Nigerije, objavio je juče da je „spreman na dijalog povodom legitimnih zahteva vezanih za državnu strukturu Nigerije”, preneo je dnevnik „Vangard” iz Lagosa.
Usred tih komešanja, Abudža upravo vodi opsežnu istragu o velikim tovarima krijumčarenog oružja koji učestalo stižu u luku Lagos.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
