Iran je nova Severna Koreja

STVARANjE KRIZA: Nepredvidiva politika američkog predsednika u jednom aspektu postala je sasvim predvidiva: svako prebacivanje težišta spoljne američke politike u svetu postaje izvor međunarodne krize. Ali svaki put dodatno potencira i unutrašnju, američku. O tome delom svedoče brojni odlasci njegovih najbližih saradnika, a među poslednjim trvenjima je i sukob sa Reksom Tilersonom, koji u svakom spoljnopolitičkom pitanju pokušava da vodi mirniju i stabilniju politiku. Ovog puta je pokušao da relativizuje predsednikovu odluku kazavši da SAD neće istupiti iz sporazuma, ali da je to moguće ukoliko se ne postigne poboljšanje dogovora, čime se dobija izvesno vreme pre nego što Kongres bude odlučivao o ovom pitanju.

Ruska reakcija na Trampovu odluku je da je krajnje zabrinjavajuće što američki presednik postavlja pitanja koja su rešena. Isto misle i američki evropski partneri: Velika Britanija, Francuska i Nemačka.

Rusija sada kao svoj glavni zadatak vidi sprečavanje iranskog nuklearnog sporazuma od kolapsa. Ovog puta, za razliku od Sirije, gde nije imala podršku evropskih moćnih država, Rusija sada na svojoj strani ima barem istovetne političke stavove Evropljana.

IZOLACIJA: Ne može se sasvim verovati želji iranskog predsednika Hasana Rohanija da će Trampova odluka izolovati SAD jer druge države potpisnice sporazuma (Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka) ostaju verne svom potpisu. Ali u prvim reakcijama predsednik iranske skupštine Ali Laridžani i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini izneli su identičan stav. Oni tvrde da bi američko povlačenje iz sporazuma bilo uvreda za UN i da ni jedan lider, pa ni Tramp, ne može da ukine nuklearni sporazum, pogotovo ako on funkcioniše. A međunarodni posmatrači tvrde da funkcioniše.

Tramp je, međutim, najavio novu strategiju prema Iranu. Neki izvori tvrde da je u pitanju pokušaj promene vlasti i davanje šanse iranskoj opoziciji da preuzme vlast u atmosferi međunarodnog pritiska i povratka sankcija. Drugi misle da je u pitanju obezbeđivanje uslova za napad na Iran i otpočinjanje velikog regionalnog rata.

Mnogo faktora će ući u rešavanje ove jednačine, ali nije nemoguće da nuklearni sporazum i Iran iz ove situacije izađu „jači nego ikada”. Možda ova odluka neće značiti potpunu izolaciju SAD, kako tvrdi iranski predsednik, ali posle gubljenja ne samo dominantne uloge u Siriji nego čak bilo kakvog ozbiljnog uticaja i svih Trampovih nedopustivih verbalnih bravura na račun Severne Koreje - SAD bi mogle ozbiljno da zagaze putem izolacije. Što naravno ne znači da ne mogu da izazovu još koji rat.

ISTOČNO KRILO: Posle dugotrajnog škrgutanja zubima zbog produžavanja sankcija Rusiji, koje joj prvenstveno nanose finansijske gubitke, Nemačka uporno pokušava da sa Putinom postigne pomak u Ukrajini i razreši pat-poziciju. Američka konfrontacija u slučaju Irana mogla bi u Berlinu da bude prihvaćena kao potez posle koga Berlin može da napravi političku protivtežu svojoj dubokoj vojnoj saradnji u NATO-u.

Ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel tvrdi da bi odustajanje SAD od nuklearnog sporazuma samo udaljilo EU od Vašingtona i približilo je Rusiji i Kini, a tu je i direktna opasnost od rata između Izraela i Irana.

Međutim, koncentrisanje vojske i borbene tehnike na istočnom krilu NATO-a doživljava svoj vrhunac, a Nemačka predstavlja neku vrstu tranzitne zemlje za prebacivanje američke vojske i tehnike u Poljsku.

Dirigovana histerija zapadnih medija koja je pratila prošlomesečnu rusko-belorusku vojnu vežbu „Zapad 2017” sa tvrdnjama da će oko 100.000 ruskih vojnika ostati u Belorusiji odakle za par sati mogu da napadnu okolne države - bila je priprema za ubrzano pojačavanje američkih protivraketnih sistema u baltičkim zemljama i Poljskoj.

Rusija je najavila da bi zbog sve većeg kršenja dogovora o neširenju NATO-a na istok mogla da se povuče iz Sporazuma, i svakako pojača svoje raketne sisteme „iskander“ u Kalinjingradskoj oblasti.

Strah da će sve ovo pokrenuti treći svetski rat mogu da ublaže samo tvrdnje iskusnih svetskih analitičara da se on već vodi. Sudeći po broju ljudi koji su žrtve ovih ratova (uključujući i one koji beže od ratnih dejstava) i broju i značaju država koje su uključene u te ratove – on to jeste.