Иран је нова Северна Кореја

СТВАРАЊЕ КРИЗА: Непредвидива политика америчког председника у једном аспекту постала је сасвим предвидива: свако пребацивање тежишта спољне америчке политике у свету постаје извор међународне кризе. Али сваки пут додатно потенцира и унутрашњу, америчку. О томе делом сведоче бројни одласци његових најближих сарадника, а међу последњим трвењима је и сукоб са Рексом Тилерсоном, који у сваком спољнополитичком питању покушава да води мирнију и стабилнију политику. Овог пута је покушао да релативизује председникову одлуку казавши да САД неће иступити из споразума, али да је то могуће уколико се не постигне побољшање договора, чиме се добија извесно време пре него што Конгрес буде одлучивао о овом питању.

Руска реакција на Трампову одлуку је да је крајње забрињавајуће што амерички преседник поставља питања која су решена. Исто мислe и амерички европски партнери: Велика Британија, Француска и Немачка.

Русија сада као свој главни задатак види спречавање иранског нуклеарног споразума од колапса. Овог пута, за разлику од Сирије, где није имала подршку европских моћних држава, Русија сада на својој страни има барем истоветне политичке ставове Европљана.

ИЗОЛАЦИЈА: Не може се сасвим веровати жељи иранског председника Хасана Роханија да ће Трампова одлука изоловати САД јер друге државе потписнице споразума (Русија, Кина, Велика Британија, Француска и Немачка) остају верне свом потпису. Али у првим реакцијама председник иранске скупштине Али Лариџани и висока представница ЕУ за спољну политику Федерика Могерини изнели су идентичан став. Они тврде да би америчко повлачење из споразума било увреда за УН и да ни један лидер, па ни Трамп, не може да укине нуклеарни споразум, поготово ако он функционише. А међународни посматрачи тврде да функционише.

Трамп је, међутим, најавио нову стратегију према Ирану. Неки извори тврде да је у питању покушај промене власти и давање шансе иранској опозицији да преузме власт у атмосфери међународног притиска и повратка санкција. Други мисле да је у питању обезбеђивање услова за напад на Иран и отпочињање великог регионалног рата.

Много фактора ће ући у решавање ове једначине, али није немогуће да нуклеарни споразум и Иран из ове ситуације изађу „јачи него икада”. Можда ова одлука неће значити потпуну изолацију САД, како тврди ирански председник, али после губљења не само доминантне улоге у Сирији него чак било каквог озбиљног утицаја и свих Трампових недопустивих вербалних бравура на рачун Северне Кореје - САД би могле озбиљно да загазе путем изолације. Што наравно не значи да не могу да изазову још који рат.

ИСТОЧНО КРИЛО: После дуготрајног шкргутања зубима због продужавања санкција Русији, које јој првенствено наносе финансијске губитке, Немачка упорно покушава да са Путином постигне помак у Украјини и разреши пат-позицију. Америчка конфронтација у случају Ирана могла би у Берлину да буде прихваћена као потез после кога Берлин може да направи политичку противтежу својој дубокој војној сарадњи у НАТО-у.

Министар спољних послова Зигмар Габријел тврди да би одустајање САД од нуклеарног споразума само удаљило ЕУ од Вашингтона и приближило је Русији и Кини, а ту је и директна опасност од рата између Израела и Ирана.

Међутим, концентрисање војске и борбене технике на источном крилу НАТО-а доживљава свој врхунац, а Немачка представља неку врсту транзитне земље за пребацивање америчке војске и технике у Пољску.

Диригована хистерија западних медија која је пратила прошломесечну руско-белоруску војну вежбу „Запад 2017” са тврдњама да ће око 100.000 руских војника остати у Белорусији одакле за пар сати могу да нападну околне државе - била је припрема за убрзано појачавање америчких противракетних система у балтичким земљама и Пољској.

Русија је најавила да би због све већег кршења договора о неширењу НАТО-а на исток могла да се повуче из Споразума, и свакако појача своје ракетне системе „искандер“ у Калињинградској области.

Страх да ће све ово покренути трећи светски рат могу да ублаже само тврдње искусних светских аналитичара да се он већ води. Судећи по броју људи који су жртве ових ратова (укључујући и оне који беже од ратних дејстава) и броју и значају држава које су укључене у те ратове – он то јесте.