Republika Srpska izabrala vojnu neutralnost

Rezoluciju o vojnoj neutralnosti nisu podržali ni poslanici iz koalicije „Domovina”, to jest predstavnici političkih partija čije je sedište u Federaciji BiH. Za njih je opredeljenje Skupštine RS o izglasavanju vojne neutralnosti neustavno. O tome, cene u bošnjačkim partijama, ne može da se odlučuje u jednom entitetu, jer je to pitanje cele zemlje, zbog čega osuđuju potez Skupštine RS.

Sednicu republičkog parlamenta ponovo su obeležili neobični performansi opozicije. Oni su, naime, i ovo zasedanje bojkotovali, pa je sam dnevni red sednice usvojen uz zvižduke pištaljki. Svoje bučno negodovanje pištaljkama poslanici opozicije izveli su tik iznad mesta gde sedi rukovodstvo Skupštine. Sa te su pozicije i na prethodnoj sednici fizički blokirali rad parlamenta.

Dodik u tome vidi „nedolično i klovnovsko ponašanje” i bežanje od učešća u donošenju važnih društvenih odluka, pa kaže: „Bolje bi bilo da su zaustavili rad parlamenta BiH nakon sramne presude Naseru Oriću.”

Zvuci pištaljki, međutim, nisu omeli vladajuću većinu da u večernjim časovima izglasa dnevni red sednice i meru udaljavanja poslanika koji remete rad. Potom je data pauza, pa su se poslanici vladajućeg bloka kao i na prethodnom zasedanju preselili u malu salu parlamenta. Opozicija nije nameravala odustati od blokade.

Sva ta dešavanja za Vukotu Gvedaricu, predsednika SDS-a, razlog su zbog kog bi Dodik kao predsednik RS trebao da raspusti skupštinu i raspiše nove izbore.

U maloj sali je doneta Rezolucija o zaštiti ustavnog poretka i vojnoj neutralnosti. Od ukupno 83 poslanika, koliko sedi u parlamentu RS, za Rezoluciju, koju su predložile dve od tri vladajuće partije u RS (Dodikov SNSD i Đokićev SP) glasala su 44 poslanika.

Iz Skupštine RS su skrenuli pažnju na to da su predlagači Rezolucije poslanički klubovi SNSD, SP i SDS-K, a ne „Dodikov SNSD, Pavićev DNS i Đokićev SP”, što su tri stranke koje su deo vladajuće koalicije. Pavićev DNS, iako nije bio među predlagačima, glasao je za ovu Rezoluciju.

Celo vreme kampanje za vojnu neutralnost bilo je upadljivo ćutanje zapadnih predstavnika, ali nakon što je rezolucija usvojena, Valentin Incko, visoki predstavnik u BiH, za sarajevske medije kaže kako Skupština RS nema nadležnost da donosi odluke o pridruživanju međunarodnim organizacijama.

Tvrdi i da Banjaluka nema „nadležnost da tumači Dejtonski sporazum na način da nameće obaveze zvaničnicima na nivou BiH”. Iz Štaba NATO-a u Sarajevu rekli su da nikog ne teraju na to da im se pridruži i poručili da nastavljaju saradnju s institucijama BiH. Svesni su „različitih stavova u BiH kada je reč o ovim pitanjima”.

Iako Zakon o odbrani BiH iz 2005. kao i opredeljenje Predsedništva BiH iz 2009. predviđaju integracije u NATO, Milorad Dodik, predsednik RS uveravao je da razlozi za potpunu promenu kursa RS u odnosu na prethodnu skupštinsku deklaraciju leže u „izmenjenim svetskim okolnostima”. Nedavno je na pitanje „Politike” da li za vojnu neutralnost RS namerava da obezbedi i širu podršku kroz razgovore sa partnerima u svetu, ili to važno društveno pitanje planira da utvrdi naprečac, rekao samo da će nova rezolucija pozvati na demlitarizaciju i da konačnu odluku o vojnom svrstavanju donosi narod.

U rezoluciji je precizirano da je Srpska opredeljena da svaki budući status koordiniše sa Srbijom, kao potpisnikom Dejtonskog mirovnog sporazuma: „U skladu s tim, Narodna skupština donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Srpske u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma u Srpskoj, na kome bi bila doneta konačna odluka o ovom pitanju.”

Mediji su spekulisali kako jedna od tri vladajuće partije u RS nije preterano oduševljena predlogom rezolucije. Zagovarače rezolucije u nameri nije pokolebalo ni to što su se unutar SNSD-a čula neka oprečna mišljenja. Uticajni funkcioner Dodikove partije i gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić nedavno je tim povodom procenio da nam više treba „obrenovićevske mudrosti nego Karađorđevog herojstva”.