Bom­bardovanjem se oslobađali nu­kle­ar­nog ot­pa­da

Po­sle za Sr­bi­ju i srp­ski na­rod tra­gič­nog NA­TO bom­bar­do­va­nja, u mar­tu 1999, u me­di­ji­ma se vo­de ja­lo­ve po­le­mi­ke. NA­TO lo­bi­sti i tzv. NVO za­stu­pa­ju sta­no­vi­šta da je bom­bar­do­va­nje bi­lo neo­p­hod­no i da po­sle­di­ce ni­su štet­ne. Sa dru­ge stra­ne, gru­pa le­ka­ra po­ku­ša­va da do­ka­že da se u pro­te­klih 18 go­di­na po­ve­ća­va smrt­nost od ma­lig­nih bo­le­sti kao po­sle­di­ca NA­TO in­ter­ven­ci­je na­zva­ne „mi­lo­srd­ni an­đeo”, dok na­u­ka uglav­nom po­slo­vič­no ću­ti, a za­pad­ne ko­le­ge na mo­ja di­rekt­na pi­ta­nja ka­žu da o to­me ne­će da raz­go­va­ra­ju, jer je to po­li­tič­ko pi­ta­nje. 

U dav­nom 16. ve­ku je Fran­sis Be­kon uka­zao da čo­vek ima pro­ble­ma sa isti­nom: „Čo­vek la­ko na­gi­nje pre­zi­ra­nju isti­ne zbog pre­pir­ki ko­je je okru­žu­ju i mi­sli da su svi u za­blu­di jer se ni­ka­da ne mo­gu slo­ži­ti”! Za raz­li­ku od Be­ko­na, ko­ji se za­la­gao za isti­nu, sa­vre­me­ni neo­li­be­ral­ni fi­lo­zo­fi tvr­de da isti­na ne po­sto­ji, ni­ti re­al­nost, od­no­sno sve je re­le­vant­no i mo­gu­će, pa je i od­la­ga­nje ra­di­o­ak­tiv­nog i he­mij­skog tok­sič­nog ot­pa­da u ob­li­ku ra­znih pro­jek­ti­la po iza­bra­nim na­ro­di­ma sa­svim nor­mal­no i do­vi­tlji­vo, jer je od­la­ga­nje ot­pa­da po na­uč­no­teh­nič­kim me­to­da­ma pre­sku­po. 

Me­đu­tim, ka­da bi se NA­TO udru­že­ni po­du­hvat u Sr­bi­ji i dru­gim de­lo­vi­ma sve­ta struč­no raz­mo­trio i sa sta­no­vi­šta ru­ko­va­nja i od­la­ga­nja ra­di­o­ak­tiv­nog i he­mij­skog tok­sič­nog i kan­ce­ro­ge­nog ot­pa­da, la­ko bi se usta­no­vi­la ne­po­bit­na isti­na da je glav­ni cilj bio oslo­ba­đa­nje od ogrom­nih ko­li­či­na osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma, ko­ji je, opet ne­po­bit­na isti­na, ra­di­o­ak­tiv­ni ot­pad iz nu­kle­ar­nih elek­tra­na udru­že­nih čla­ni­ca – na naj­jef­ti­ni­ji na­čin. 

Da ne bu­de di­le­ma, ar­gu­men­te u po­le­mi­ka­ma po­treb­no je pod­u­pre­ti obim­nom struč­nom do­ku­men­ta­ci­jom i me­đu­na­rod­no usvo­je­nim kon­ven­ci­ja­ma i ve­ri­fi­ko­va­nim i ra­ti­fi­ko­va­nim re­gu­la­ti­va­ma o ru­ko­va­nju i od­la­ga­nju ra­di­o­ak­tiv­nog i he­mij­skog tok­sič­nog i kan­ce­ro­ge­nog ot­pa­da, ko­ja je do­stup­na u IAEA, NEA, OECD i dr. 

Iz­grad­nja od­la­ga­li­šta za bez­broj­ne to­ne du­go­več­nog i opa­sa­nog ra­di­o­ak­tiv­nog i he­mij­skog ot­pa­da ba­sno­slov­no je sku­pa, čak i za bo­ga­te i ci­vi­li­zo­va­ne za­pad­ne dr­ža­ve, pa bi od­šte­ta upu­će­na dr­ža­va­ma ko­je su po­slu­ži­le kao od­la­ga­li­šta ot­pa­da mo­gla da bu­de pro­ra­ču­na­ta i pre­ma ko­li­či­na­ma „da­ri­va­nog” ra­di­o­ak­tiv­nog i he­mij­skog ot­pa­da. 

Neo­p­hod­no je po­dr­ža­ti ini­ci­ja­ti­vu dr Gru­ji­čić da se do­ku­men­to­va­no do­ka­žu po­sle­di­ce od­la­ga­nja ot­pa­da u ob­li­ku bom­bi i dru­gih pro­jek­ti­la u na­šoj ze­mlji, jer je opet ne­po­bit­na isti­na da za­pad­ni pri­ja­te­lji po­se­du­ju još mno­go sto­ti­na hi­lja­da to­na ra­di­o­ak­tiv­nog i he­mij­skog ot­pa­da za ko­ji se tra­že hit­na i jef­ti­na re­še­nja!