Strah od muslimanskog praznika u Nemačkoj

„Spreman sam da diskutujemo o mogućnosti uvođenja islamskih praznika. U područjima gde živi mnogo katolika slavimo Dan svih svetih, a u područjima gde katolici nisu većina, mi ne slavimo Dan svih svetih. Pa zašto ne možemo da razmišljamo i o islamskim praznicima”, zapitao se ovaj funkcioner Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel, koji je pre samo nekoliko meseci podigao prašinu sasvim suprotnom izjavom da bi migranti trebalo da poštuju nemačku „dominantnu kulturu”, što je termin koji uglavnom koriste krajnji desničari kada žele da objasne da bi došljaci različitih nacionalnosti i vera trebalo da se asimiluju.

Iako je De Mezijer očigledno želeo ovom svojom novom izjavom da privuče muslimanske birače, izazvao je uznemirenost u demohrišćanskom bloku i buru kritika iz redova desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

„Hrišćansko nasleđe Nemačke nije upitno”, istakao je Aleksander Dobrint, odlazeći ministar saobraćaja i funkcioner bavarskih demohrišćana (CSU), sestrinske stranke CDU. „Uvođenje muslimanskih praznika za nas ne dolazi u obzir.”

I njegov partijski kolega iz CSU, koji predvodi poslaničku grupu narodnih stranaka u Evropskom parlamentu, Manfred Veber istakao je da „praznici pre svega predstavljaju religijski karakter jedne zemlje, a ne individualnih grupa u stanovništvu”.

„Nemačka bez sumnje ima hrišćanski karakter”, rekao je Veber, dok je funkcioner CDU Volfgang Bozbah istakao da „mi imamo judeo-hrišćanski religijski karakter, a ne muslimanski”. „Zbog toga, ne razumem zašto o ovome uopšte raspravljamo. Umesto toga, trebalo bi da diskutujemo o nečem drugom: Kada će hrišćani u svim muslimanskim zemljama imati ista verska prava kao što ih muslimani imaju ovde.”

AfD je ovu debatu pokušao bezuspešno da iskoristi u kampanji pred pokrajinske izbore u Donjoj Saksoniji, gde su prošle nedelje jedva prešli izborni cenzus.

„CDU hoće muslimanski praznik. U ovome je razlika: AfD na to kaže ne, ne, ne!”, napisala je na „Tviteru” potpredsednica AfD Beatriks fon Štorh.

Međutim, podrška De Mezijerovoj ideji došla je iz Centralnog komiteta katolika (ZdK).

„U jednom multireligioznom društvu, u područjima u kojima živi veliki procenat muslimana, može da se uvede muslimanski praznik a da se time ne izda hrišćanska tradicija naše zemlje. To (izdaja) se više dogodilo pretvaranjem Svetog Nikole u Deda Mraza”, kazao je za list „Pasauer nojen prese” predsednik ZdK Tomas Šternberg, dodajući da kalendar nije „ni muzejski eksponat niti samo niz slobodnih radnih dana, već znak bogatstva evropske tradicije”.

Tradicionalno konzervativni katolici iz redova CSU su bili zaprepašćeni saopštenjem ZdK pa je tako generalni sekretar CSU Andreas Šojer rekao da je „duboko uznemiren, pa čak i zbunjen, time da Centralni komitet katolika takođe poziva na uvođenje islamskog praznika”.

Šef Socijaldemokratske partije Martin Šulc kritikovao je CDU i CSU što napadaju De Mezijera, smatrajući da bi „trebalo razmotriti predlog”. I dok je Ajman Mazjek, šef Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj, rekao da bi uvođenje muslimanskog praznika doprinelo njihovoj integraciji i bio „znak međusobnog razumevanja, kao i dobrog i prijateljskog suživota”, lider Zelenih Džem Ezdemir je istakao da je uvođenje praznika nepotrebno.

„Muslimani su danas već slobodni da slave (svoje praznike). CDU i CSU bi trebalo da se pozabave važnim pitanjima, pre svega kako obezbediti odlično obrazovanje za sve. To može da ojača društvenu koheziju”, istakao je ovaj političar turskih korena, koji važi za kandidata za budućeg šefa nemačke diplomatije.

Dolaskom velikog broja većinski muslimanskih izbeglica prethodne dve godine, broj muslimana u Nemačkoj prešao je šest miliona i oni sada čine oko 7,5 odsto ukupnog broja stanovnika Nemačke. U Nemačkoj svaka od 16 nemačkih pokrajina samostalno odlučuje koje će praznike slaviti kao državne, a savezna vlada na to ne može da utiče. Hamburg i Bremen, koji imaju status pokrajina, pre nekoliko godina su sklopili sporazume sa muslimanskim zajednicama, koji su, između ostalog, predvideli da muslimani u tim pokrajinama imaju pravo da za tri islamska praznika uzmu neradan dan.

Uprkos tome, u anketi tabloida „Bild”, čak 70,1 odsto ispitanih Nemaca se protivi uvođenju muslimanskih praznika, a tek 7,8 odsto je za. I sam De Mezijer je „promenio ploču” pa sada ističe da je nemačko društvo zasnovano na hrišćanskim korenima i da će to tako i ostati, te da je na toj osnovi izneo ideju o muslimanskom prazniku u regionima sa velikim udelom muslimana. „Nema sugerisanja da se uvede muslimanski praznik, niti ću ja izneti takav predlog.”