Otimanje Slovenije i Hrvatske oko teritorije

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 11. aprila – Susedna država je sporne parcele prvo prekvalifikovala u (reku) Dravu, a kasnije u drumove i puteve, da bi ih potom kao javno dobro uknjižila u svoje državno vlasništvo, pri čemu je nekadašnje slovenačke vlasnike izbrisala, glasi najnovija optužba iz Ljubljane povodom teritorijalnih aspiracija i navodne „krađe zemlje” od strane Hrvatske. Problem je (opet) zaostavština nekadašnje zajedničke države Jugoslavije, odnosno vraćanje seoskih travnjaka, pašnjaka i šuma pojedinim seoskim gazdinstvima, što posle raspada SFRJ nije valjano obavljeno.

Ovog puta su varnice zbog pitanja svojine izbile u pograničnom pojasu uz reku Dravu, na tromeđi sa Mađarskom, između Ormoža i Središča ob Dravi, gde je nekada ležala zajednička zemlja u nekada dve bratske republike SFRJ. „Izbrisali su slovenačke vlasnike na zemlji uz granicu”, ogorčeni su ljubljanski mediji, koji upozoravaju da su „Hrvati stanje u zemljišnim knjigama ‘prepravljali’ još početkom 2001”. Otuda Slovenija tereti Hrvatsku da falsifikatima i smicalicama otima zemlju koja joj ne pripada. Kako saznajemo, u ovoj „operaciji” oštećena seoska gazdinstva iz Slovenije trebalo je da podnesu hrvatskim organima zahteve za denacionalizaciju spornog zemljišta najkasnije do 2002. godine, ali to nisu učinila. Navodno, „nije se znalo”. Posledica je gubitak vlasništva nekoliko desetina hektara zemljišta u susednoj državi.

Ljubljansko „Delo” tvrdi da je Hrvatska trajno zapečatila sudbinu spornih (slovenačkih) parcela, upisavši ih u svoj katastar, kao svoje vlasništvo. Nesporno je, piše list, da se „u prirodi vidi da se radi o zemlji sa poplavljenom šumom u kojoj je seoska zajednica Frankovci sekla vrbe i drugo drvo za ogrev”. Poslednji put je dozvola slovenačkim drvosečama izdata u hrvatskom Petrijancu februara 1991, za vakta SFRJ. Posle osamostaljenja Hrvatska je parcele površine 9,33 hektara (na kojima se šikara nalazi) prekategorizovala i proglasila koritom „reke Drave”, da bi 2001. po zakonu o vodama (iz 1995) državno pravobranilaštvo u opštinskom sudu u Varaždinu pokrenulo postupak za ispravljanje „zemljišnoknjižnog stanja”. Vlasnik „vodenog javnog dobra” u toj fazi postaje država Hrvatska.

Tu nije kraj. Na zapis u zemljišnoj knjizi stavljena je plomba, a u hrvatskim „Narodnim novinama” izlazi oglas da u roku od mesec dana treba da se javi 26 suvlasnika parcela (administrativnim lukavstvom „potopljenih” u Dravu). Svi su uredno popisani u oglasu; svi iz Slovenije, i svi davno pokojni. Sačekalo se do decembra iste godine kako bi se utvrdilo da dva primaoca nisu podigla poštu u sudu, što omogućava zaključenje postupka i upis imovine na novog vlasnika – hrvatsku državu. To je bilo razlog da varaždinski sud januara 2005. izbriše sve prethodne vlasnike, a parcele uknjiži u korist Republike Hrvatske. Uz „malu” korekciju – prethodni „prepis” vlasništva izvršen je na osnovu zakona o vodama koji isključuje mogućnost da pojedinci mogu posedovati Dravu. A kad je postalo jasno da se pravi vlasnici neće oglasiti, hrvatsko državno tužilaštvo naprasno primećuje da po predmetnim parcelama reka Drava ne teče, pa ispravlja prvobitan predlog već predat sudu i javno dobro redefiniše u – ceste i puteve. I Hrvatska definitivno postaje vlasnica 10 hektara slovenačke zemlje.