Veče ljubavi, romantike i džeza

Nežno i romantično bilo je drugo veče 33. Beogradskog džez festivala. Na sceni Velike sale Doma omladine za sve su se pitali klaviri i jedan bas.

Prvi je nastupio holandski pijanista Volfert Brederode. Iako je najavljeno da će svirati u triju, zbog problema sa letom izostao je bubnjar Jasper Van Hulten, te je Holanđanin imao intiman dijalog sa basistom Gulijem Gudmondsonom. Oni su lagano gradili kompozicije, starajući se prevashodno o melanholičnoj i lirskoj atmosferi, a tek potom o melodijama. Nežni su bili prema instrumentima, kao da se trude da ne pređu meru. Završili su naslovnom kompozicijom sa istoimenog albuma „Poledica” gde bas kao da prati ritam otkucaja uznemirenog srca, a klavir u muziku pretvara sve njegove dileme.

Zatim je pred publiku izašao mladi izraelski pijanista Nitaj Herškovic – i to sam. On je svirao akustične solo recitale. Počeo je veselo i razigrano, a onda pokazao koliko može da bude osećajan prema dirkama klavira, ali i pričljiv. Na scenografiji su se smenjivale slike šuma i jata ptica, da publika lakše uplovi u sentimentalni svet Izraelca koji je vodio i do Kaira orijentalnim melodijama istoimene kompozicije. Ko bi rekao da se jedna od izvedenih numera zove „Žene su veštice”, jer zvuči tako romantično. Mora da se Nitaj samo šalio kada je smišljao naziv.

– Toplo ste me dočekali u Beogradu, na meni je samo da sviram. Kako možete da budete jedno, a da vas je toliko. Zaista mi je prijatno kod vas – lepim rečima je pijanista publici uzvratio za snažne aplauze.

Herškovic se potom vratio na bis i za kraj izveo „Monk’s mood” legendarnog pijaniste Telonijusa Monka.

BDžF traje do ponedeljka, a večeras od 19.30 u Velikoj sali Doma omladine svira kvartet nemačke bubnjarke Eve Klese, a posle njih kvintet italijanskog pijaniste Đovanija Gvidija. Od 23 sata u Amerikani nastupiće kvartet francuskog saksofoniste Emila Parizijena, a nakon toga kvartet turskog saksofoniste Ilhana Ersahina.