Deca najveći potrošači energetskih napitaka

– Prema istraživanju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), energetske napitke pije 68 odsto adolescenata i 18 procenata dece. Oni su žrtve reklama koje im poručuju da će uz konzumaciju ovih proizvoda brže učiti i biti bolji u sportu, dok u stvarnosti postaju gojazni i dobijaju dijabetes i bolesti zuba, izjavila je Biljana Borzan i pozvala ministra zdravlja da zabrani reklamiranje i prodaju ovih napitaka deci, odnosno svim maloletnicima.

Ona je istakla da veruje da nema političke stranke u Hrvatskom saboru koja bi bila protiv, a veruje „ni roditelja koji bi bio protiv ovakve odluke”, budući da u Hrvatskoj više od četvrtine školske dece ima prekomernu težinu po čemu su na sedmom mestu u Evropi.

Uz ovu vest koju su objavili mediji širom regiona našla se i informacija da je evropsko Udruženje proizvođača „Enerdži drinks” dalo instrukcije svojim svojim članovima da ove proizvode ne prodaju u školama i okolini, kao i da u reklamama izbegavaju ciljnu grupu mlađu od 12 godina. Bez obzira na ovakva upozorenja, koja su čak i istaknuta na limenkama i flašama, upravo deca i tinejdžeri su najveći potrošači ovih napitaka.

Dr Milka Popović sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, šef odseka za pravilnu ishranu i bezbednost hrane Instituta za javno zdravlje Vojvodine, više puta je za naš list upozoravala na probleme koje deca imaju zbog čestog konzumiranja ovih proizvoda. Prema njenim rečima, veliki uticaj na decu imale su promene u načinu reklamiranja napitaka koje su u fokus stavile marketing u digitalnom svetu.

– To je podstaklo Svetsku zdravstvenu organizaciju da pokuša da utiče na zemlje članice da čvršće i doslednije regulišu oblast marketinga hrane namenjene deci, uključujući i razne vrste zabrana reklamiranja. Upravo je u Hrvatskoj i u još nekim zemljama Evropske unije s pravom pokrenuto pitanje uvođenja zabrana svih vrsta reklamiranja određenih vrsta hrane, pre svega bezalkoholnih napitaka i energetskih pića deci i mladima – kaže dr Popović.

Ona tvrdi da postoje jasni i nedvosmisleni dokazi da na gojaznost dece snažan uticaj ima reklamiranje određenih vrsta hrane i bezalkoholnih pića. Ti proizvodi, osim što doprinose povećanju unosa energije (imaju veliki broj kalorija), doprinose i povećanju unosa nepotrebnih i veoma štetnih prostih šećera, zasićenih i trans masti i soli, uz nedovoljnu zastupljenost biološki vrednih sastojaka.

– Reč je o takozvanim „praznim kalorijama” koje otvaraju put u gojaznost, hronične bolesti kao što su dijabetes, povišen krvni pritisak i povišene vrednosti masnoća u krvi, koje se javljaju u sve mlađim uzrastima, objašnjava naša sagovornica.

– Osim što je ovakva hrana obično atraktivno upakovana i privlačna mlađim potrošačima, ona je često povezana sa upotrebom popularnih crtanih ili igranih likova na ambalaži ili sa pratećim poklon-igricama („advergejms”).

– U novije vreme, igrice sa popularnim likovima koji reklamiraju hranu ili brendove plasiraju se na internetu ili, ono što je danas najmodernije, veoma se agresivno reklamiraju u digitalnom svetu preko privatnih kanala na „Jutjubu”. Reč je o vršnjačkom marketingu, gde uticajni mladi ljudi sa velikim brojem pratilaca (supskrajbera), na svojim privatnim kanalima reklamiraju brendove i proizvode utičući na izbor hrane svojih vršnjaka, za šta ih izdašno nagrađuju velike kompanije, objašnjava dr Popović.

Sa druge strane, digitalne platforme koje posećuju deca i mladi sakupljaju ogromne količine ličnih podataka korisnika interneta, čime se otvara mogućnost za novi vid internet marketinga zasnovanog na ponašanju samog korisnika.

Kako objašnjava naša sagovornica, ova vrsta reklamiranja se s velikom preciznošću obraća odabranoj publici, često ciljajući onu najosetljiviju i najranjiviju, a to su deca i mladi, pri tome dobro poznajući njihove želje i potrebe.

– Ova pojava poprima zastrašujuće razmere i u potpunosti je bez mogućnosti kontrolnog uticaja propisa, ograničenja i zabrana roditelja i nastavnika. Jedna od ozbiljnih posledica ovako slobodnog načina reklamiranja proizvoda jeste i reklamiranje energetskih napitaka – dodaje ona.

Prema podacima koje je istakla i Biljana Borzan, gotovo polovina anketiranih mališana izjavila je kako pije ove napitke jer im treba energije. Kakvi su to fizički i psihički iscrpljeni desetogodišnjaci kojima treba energetski napitak da ih „digne”, pita hrvatska zastupnica u Evropskom parlamentu i dodaje da je reč o klasičnom ispiranju mozga reklamiranjem, i to deci koja u ovom uzrastu imaju i viška energije.

– Država mora da ih zaštiti, poručila je Borzanova.