Raskorak ovozemaljske i duhovne Srbije

– Nema sumnje da je Srbiji potrebno više novorođene dece, ali je za to potrebno da kao društvo rušimo stereotipe. Kad sam rekla da sam za slobodu izbora žene, verujem da sam rekla ono što mnogi misle. Srbiji je potreban veći natalitet, ali ne možemo do toga doći silom – rekla je Mihajlovićeva na N1, dodajući se vlada ozbiljno bavi pitanjem nataliteta.

Kritikujući patrijarhove reči da su naše majke po Božijem blagoslovu i datom daru dužne da rađaju decu, ministarka Mihajlović je navukla gnev episkopa bačkog Irineja. U podužem odgovoru portparol SPC je poručio ministarki Mihajlović da ne samo da izvrće reči patrijarha, već i da joj je potrebna pomoć duhovnika. Potpredsednica vlade je prozvana da je svojim istupom praktično podržala nemačku književnicu Hertu Miler, koja je Srbiju i SPC optužila za ratove na teritoriji SFRJ.

Da li ovako žestokim odgovorom crkveni vrh pokazuje da Zorani Mihajlović nije zaboravio što je u septembru javno ukorila patrijarha, poručivši mu da ne vrši pritisak na predsednika Srbije povodom statusa Kosova i Metohije? A poglavar SPC je povodom pokretanja unutrašnjeg dijaloga o KiM samo poručio kako veruje da ono što misle Crkva i narod misli i naš predsednik.

Dr Aleksandar Raković iz Instituta za noviju istoriju kaže da se tu nešto dešava, čim je srpska crkva odlučila da preko vladike bačkog oštrije zaigra protiv ministarke građevina. Po njegovom mišljenju, Zorana Mihajlović je i posle prve izjave u kojoj je kritikovala patrijarhov stav o Kosovu izazvala negativno raspoloženje Crkve.

– Mislim da potpredsednica vlade nema Vučićevu podršku za takve javne istupe, jer se i on zalaže da se poboljša natalitet. Patrijarh nije ništa loše rekao da bi zaslužio takav napad, jer je dao dobronamernu i pozitivno intoniranu izjavu. Očigledno da Zorana Mihajlović u vladi igra neku svoju izolovanu igru, možda i i zato što je član Trilateralne komisije – kaže ovaj istoričar.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković sumnja da je Vučić kao politički lider i predsednik Srbije u razgovoru sa patrijarhom branio Mihajlovićevu ili kritikovao stav Crkve. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, on smatra da je SPC opravdano zainteresovana.

– Uprkos specifičnoj političkoj težini u društvu i moralnom autoritetu koji SPC ima, krajnju reč o Kosovu daće političari, jer je ovo sekularna država – smatra Vuk Stanković.

Iako predstavnici ovozemaljske Srbije vole da budu fotografisani na patrijarhovom kanabetu, odnosi države i crkve daleko od toga da su uvek harmonični. Od 2000. godine bilo je dosta razmimoilaženja o mnogim društvenim pitanjima, od položaja Kosova, preko Parade ponosa koju su nazivali „paradom srama”, do prava na abortus.

A bilo je tu i ličnih animoziteta, kada je, na primer, vladika Grigorije 2013. godine tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića u Crkvi Svetog arhangela Gavrila u Trebinju nazvao „benom”. Episkop hercegovački, koji nije krio da je bio blizak sa Borisom Tadićem, ostao je upamćen i po provokativnoj izjavi „da je Boris Tadić učinio ono što je Nikolić u vezi s Kosovom, visio bi na Terazijama”.

Vladika Grigorije kasnije je objasnio da je izgladio spor sa tadašnjim srpskim predsednikom nakon svih neumerenih izjava: „Bio sam kod Nikolića, popili smo malo rakije, popričali i rastali se kao ljudi”.

Najveći broj provokativnih izjava, koje su, doduše, često i bivale istrgnute iz konteksta njegovih beseda, davao je mitropolit Amfilohije, koji je u Crnoj Gori pozivan i na sud. Zbog najnovijeg istupa u Pećkoj patrijaršiji, kad je kazao da Srpkinje u svojim utrobama pobiju više deco nego Hitler i Musolini, advokatica Jelena Drenča upitala je SPC da li će zbog te izjave povesti postupak u skladu sa crkvenim ustavom.

Građanska Srbija još ne može da oprosti duhovnom vladaru brda i mora njegov govor na opelu ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću 2003. godine u Hramu Svetog Save. Iako je mitropolit kasnije objasnio da njegove reči da „ko se mača maši, od mača će i poginuti” nisu bile upućene ubijenom premijeru, već njegovim ubicama, veći deo javnosti to je shvatio kao neprimerenu političku poruku sa elementima govora mržnje.

Na protestnom skupu protiv Briselskog sporazuma u maju 2013. godine umirovljeni vladika Atanasije (Jevtić) optužio je tadašnjeg premijera Vučića kako ga ne zanima nebeska Srbija, poručivši mu da je tako govorio i Đinđić i znamo kako je završio. Na tom skupu Mitropolit Amfilohije je otišao i korak dalje, poručivši u molebanu za KiM na tom: „Molimo se za upokojenje vlade i skupštine i da im se oprosti svaki greh”.

Izgleda da je Aleksandar Vučić prešao preko toga kad je letos u intervjuu za „Nedeljnik” rekao: „Neki iz Crkve su mi organizovali i opelo posle Briselskog sporazuma. Ali ja veoma poštujem patrijarha Irineja i najveći broj vladika”.

Crkva je bila u ozbiljnom iskušenju i prilikom izbora Ane Brnabić za premijerku Srbije, zbog njene seksualne orijentacije. Iz Srpske patrijaršije demantovali su izmišljene vesti da se mešaju u izbor predsednika vlade, poručivši da „ne viri kroz tuđe prozore i ne bavi se privatnim životom državnih zvaničnika”.

I sama Brnabićeva tim povodom je poručila da duboko poštuje SPC. A najbolja poruka javnosti da je Crkva barem posredno bila prinuđena da da „blagoslov” za izbor predsednika vlade bila je zajednička fotografija patrijarha Irineja, Ane Brnabić i prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.

– Izbor Ane Brnabić za predsednicu vlade Crkva je, da tako kažem, morala da proguta. Ali, uprkos tome, sasvim je sigurno da SPC neće podržati nikakve ustupke oko položaja Kosova i Metohije – kaže istoričar Aleksandar Raković.