Medijsko suđenje za ubistvo Jelene Marjanović

Činjenice u spisima predmeta koje je, kada je pokrenulo istragu protiv Zorana Marjanovića, formiralo Više tužilaštvo u Beogradu, međutim, umnogome se razlikuju od onoga što je u medijima objavljivano pod oznakom pouzdanih saznanja. Da je reč o spekulacijama, proizvoljnim tumačenjima, netačnostima i nedoslednim objašnjenjima u vezi sa sudsko-medicinskim i traseološkim veštačenjem o okolnostima pod kojima je, gde i kako nastupila smrt Jelene Marjanović, ukazao je i poznati patolog Zoran Stanković neposredno pošto je nadležnom tužilaštvu predao izveštaj o superveštačenju.

„Na pitanja zainteresovanih u vezi sa veštačenjem, odgovoriću kada budem pozvan i kada za to dođe vreme isključivo po odobrenju i pred nadležnim organima tužilaštva i pravosuđa, koji su jedini ovlašćeni da utvrde istinu u vezi sa smrću Jelene Marjanović, a za svoj rad odgovaraju građanima Srbije, u čije ime se donose odluke, pored ostalog, i za nasilno uzimanje tuđeg života – rekao je dr Stanković.

Nedugo pošto je tužilaštvu dostavljen izveštaj o veštačenju, počela su saslušanja predloženih svedoka. Javnost je saznala da su članovi porodice Marjanović: Zoranov otac Vladimir i brat Miloš, a potom i majka Zorica i Zoranov sin iz prvog braka Uroš iskoristili svoje zakonsko pravo da kao najbliži srodnici osumnjičenog ne daju iskaze.

O događaju, odnosno o onome što o njemu znaju, govorili su sestra od strica ubijene Jelene, Teodora Krsmanović, kuma porodice Marjanović, Vera Vukomanović, policajac iz Borče Boris Pucić, Radosava Marković, koja na mestu gde je pronađeno Jelenino beživotno telo svakodnevno izvodi koze na pašu i Vid Stjepanović, koji živi u kući nedaleko od nasipa.

Iako su iskazi iz istrage po zakonu tajna, mediji su saznali šta je, navodno, svaki od svedoka ispričao. Čak su po okončanju saslušanja nekih svedoka, o detaljima njihovih iskaza javnost obaveštavali branioci osumnjičenog Marjanovića ponavljajući da dokaza protiv njega nema.

Nakon svedočenja, ali i izjava branilaca, iako potvrda zvaničnih organa o tačnostima onoga što su kazali nije bilo, ponovo su počele spekulacije: da je kuma Vera dala alibi Zoranu rekavši da je ona poslednja razgovarala sa Jelenom, kao i da je „žena sa kozama raskrinkala porodicu Marjanović”, tvrdeći da osoba koja je bila sa detetom u vreme zločina liči na drugog člana porodice Marjanović.

Da li su tačni zaključci medija i kako se ovi iskazi uklapaju sa materijalnim dokazima, znaće se tek ako tužilaštvo podigne optužnicu protiv Marjanovića i počne javno, a ne medijsko suđenje.

Do tada, novinske stupce puniće neproverene informacije koje nesumnjivo nanose štetu istrazi. Jedna od poslednjih koja se pojavila u javnosti jeste i najava da će u svojstvu svedoka, u istrazi koja se vodi protiv Zorana Marjanovića, biti saslušana njegova i Jelenina ćerka Jana.

„Politikin” sagovornik, stručnjak za krivično pravo, objašnjava da šestogodišnja Jana može, ali i ne mora da svedoči.

„To što devojčica ima šest godina nije prepreka da bude saslušana kao svedok. Zakon ne predviđa ni donju, ni gornju granicu kada su u pitanju godine svedoka. U slučajevima poput ovog, kada je svedok dete, moraju da budu primenjena posebna pravila kako zakonska, tako i u vezi sa taktikom postupanja. Posebno osetljiv svedok ne mora da bude dovođen u zgradu tužilaštva kako bi bio ispitan. U ovakvim slučajevima, svedok iskaz može da da na bilo kom mestu, a da njegovo svedočenje bude prenošeno video linkom. Takođe, zakon predviđa angažovanje psihologa ili pedagoga radi pružanja pomoći ovakvom svedoku prilikom davanja iskaza”, navodi naš sagovornik.

Ono što, prema njegovim rečima, može da napravi problem jeste zakonska odredba da maloletna lica koja s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost ne mogu da shvate svoje pravo da ne moraju da svedoče (u ovom postupku mala Jana ima status oštećenog).