Plesni „Magbet” u Bitef teatru

Savremeno plesno tumačenje Šekspirovog „Magbeta” u koreografiji Miloša Isailovića i u izvođenju Bitef dens kompanije biće premijerno izvedeno sutra uveče u 20 sati na sceni Bitef teatra. Budući da je koproducent festival Purgatorije iz Tivta, tamošnja publika premijerno je videla ovu predstavu u drugoj polovini jula. Izbor komada vezan je za repertoarsku politiku Bitef dens kompanije koja je želela da široj publici približi polje plesnog teatra, kroz plesne inscenacije velikih dela svetske književnosti.

Jasmina Holbus uradila je scenografiju, Slavna Martinović kostime, a Draško Adžić komponovao je originalnu muziku. Tu su i igrači: Dejan Kolarov, Ana Ignjatović-Zagorac, Nataša Gvozdenović, Tamara Pjević, Jelena Bulatović, Miona Petrović, Branko Mitrović, kao i sam Miloš Isailović.

– Kada bih sam birao neko poznato štivo za plesno čitanje nikada ne bih birao Šekspira, jer mislim da su sva njegova dela izuzetno kompleksna. „Magbet” je ispričan kroz sve sfere umetnosti, delo je vrlo živo, dinamično, emotivno i jako, zato mi nije bio problem da sve to stavim u korak – kaže za „Politiku” Miloš Isailović.

Kroz plesno čitanje „Magbeta” Isailović je zapravo predstavio svoje viđenje savremenog sveta u kontekstu atmosfere koja vlada u njemu: mračni svet zavere, zločina, psiholoških devijacija, strasti... Isailovićevo tumačenje „Magbeta” nudi pregršt scenskih mogućnosti. Lik Ledi Magbet uvek je izazivao posebnu pažnju, a scenski je atraktivna i pojava tri veštice, koje su vizuelno uklopljene u vanvremenski okvir, pružajući publici osećaj modernosti, savremenosti i univerzalnosti Šekspirovih ideja.

Koliko je i da li je odstupio od narativne linije same drame, odnosno kako doživljava ovu Šekspirovu priču pitali smo mladog koreografa.

– „Magbeta” doživljavam kao priču o unutrašnjoj borbi dvoje ljudi. Ljudi sa velikim ambicijama. Cela priča je prožeta ženskim principom, odlučnošću, ali i manipulacijom. Sve je dozvoljeno u borbi za presto ili danas u borbi za vlast i visoku poziciju. I na kraju se plaća previsoka cena, kraljevstvo je dobijeno u krvi, ludilu i kajanju. Šekspir nas kroz priču o „Magbetu” upozorava da ko želi vlast po svaku cenu nikada nema dobre namere, i spreman je na sve. I upozorava da pazimo na svoje želje i žudnje, jer nam se mogu ostvariti. A na vrhu ostajemo sami, tu duvaju jaki vetrovi, i na toj čistini vidi se sva naša prljavština – kaže Isailović.