Pu­tin i Tramp po­ka­zu­ju atom­ske „mi­ši­će”

Ame­rič­ki „Glo­bal­ni grom” na­šao se pod naj­pre­ci­zni­jom lu­pom voj­nih struč­nja­ka. Mo­glo bi se re­ći da se nji­ho­ve ana­li­ze svo­de na dva za­ključ­ka: ve­žba je ima­la za cilj da po­ka­že moć ame­rič­ke nu­kle­ar­ne od­bra­ne ali i de­mon­stri­ra ofan­ziv­nu sna­gu SAD ko­ja bi mo­gla da se usme­ri pre­ma po­ten­ci­jal­nim pro­tiv­ni­ci­ma. A u ovom tre­nut­ku to su u pr­vom re­du Ru­si­ja i Ki­na.

„Za Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve u ovom tre­nut­ku sa­mo su Ru­si­ja i Ki­na re­al­na stra­te­ška opa­snost”, iz­ja­vio je ru­ski pu­kov­nik u pen­zi­ji i voj­ni ana­li­ti­čar Vik­tor Li­tov­kin. Pre­ma nje­go­voj pro­ce­ni ko­ju pre­no­si ru­ski por­tal „Sput­njik”, „atom­ski ar­se­nal Ru­si­je do­vo­ljan je da zbri­še Ame­ri­ku sa ze­mlji­ne ku­gle”, a sve je ja­sni­je i da „ras­tu­ći po­ten­ci­jal Ki­ne omo­gu­ća­va ovoj dr­ža­vi da se su­prot­sta­vi Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma”.

Ru­ski eks­pert, na­rav­no, ne za­bo­ra­vlja ni Se­ver­nu Ko­re­ju ko­ja je svo­jim atom­skim oruž­jem re­al­na pret­nja za ame­rič­ke ba­ze u Ju­žnoj Ko­re­ji, Ja­pa­nu ili pa­ci­fič­kom ostr­vu Gu­am.

„Uko­li­ko bi Pjon­gjang iz­gu­bio živ­ce i na­pao Ame­ri­kan­ce Se­ver­na Ko­re­ja bi u ro­ku od ne­ko­li­ko sa­ti bi­la uni­šte­na što zna­ju obe stra­ne”, sma­tra Li­tov­kin. „Upra­vo to je i glav­ni raz­log ko­ji uma­nju­je opa­snost od atom­skog ob­ra­ču­na na Ko­rej­skom po­lu­o­str­vu”.

I dok su Ame­ri­kan­ci is­pro­ba­va­li svoj „Glo­bal­ni grom” sti­gao je od­go­vor iz Mo­skve. Po­sled­njeg ok­to­bar­skog če­tvrt­ka ma­ne­vre su ima­le u ru­ske stra­te­ške nu­kle­ar­ne sna­ge. U ve­žbi je uče­stvo­vao i ru­ski pred­sed­nik Vla­di­mir Putin koji je direktno nadgledao ispaljivanje četiri interkontinentalne rakete. „U ve­žbi je is­pro­ba­no sa­dej­stvo stra­te­ških ra­ket­nih tru­pa, atom­skih pod­mor­ni­ca Se­ver­ne i Pa­ci­fič­ke flo­te kao i stra­te­ških bom­bar­de­ra”, iz­ja­vio Pu­ti­nov pred­stav­nik za štam­pu Dmi­tri Pe­skov. 

Ne­što vi­še de­ta­lja na­šlo se u sa­op­šte­nju mi­ni­star­stva od­bra­ne u ko­jem je po­ja­šnje­no da su tri in­ter­kon­ti­nen­tal­ne ra­ke­te is­pa­lje­ne sa pod­mor­ni­ce a jed­na s kop­na. Pre­ci­zno je na­ve­de­no oda­kle su ra­ke­te star­to­va­le i ko­je ci­lje­ve su po­go­di­le.   

Pro­ce­na su­par­ni­ka: Vla­di­mir Pu­tin i Do­nald Tramp  Fo­to Sput­njik

EVRO­PA I UMOR­NA AN­GE­LA: I dok su se Ame­ri­kan­ci i Ru­si za­ba­vlja­li svo­jim atom­skim „igrač­ka­ma” sta­ri kon­ti­nent se sve te­že no­si s kri­za­ma ko­je ga pri­ti­ska­ju.

„Evro­pa pre­ži­vlja­va te­ške ne­de­lje. Na­ci­o­na­li­sti, re­gi­o­na­li­sti, se­pa­ra­ti­sti, po­pu­li­sti i pro­tek­ci­o­ni­sti sve sna­žni­je mar­ši­ra­ju i ozbilj­no pre­te da uni­šte pro­je­kat uje­di­nje­nog kon­ti­nen­ta”, pi­še ugled­ni ne­mač­ki ne­delj­nik „Cajt”. Je­din­stve­nog evrop­skog od­go­va­ra na sve mo­der­ne iza­zo­ve ne­ma a „Cajt” pro­ce­nju­je da je glav­ni kri­vac za ovu blo­ka­du „umor­na An­ge­la Mer­kel” ko­ju je sta­vio i u na­slov svo­je ana­li­ze.

Tre­nut­no je­di­na sve­tla tač­ka na ina­če tmur­nom, za­jed­nič­kog evrop­skom ne­bu je no­vi fran­cu­ski pred­sed­nik Ema­nu­el Ma­kron. U upe­ča­tlji­vom go­vo­ru na Sor­bo­ni, Ma­kron je na­go­ve­stio glav­ne prav­ce de­lo­va­nja ka­ko bi bi­la us­po­sta­vlje­na „su­ve­re­na, uje­di­nje­na i de­mo­krat­ska Evro­pa”. Iako su Ma­kro­no­ve po­ru­ke upu­će­ne svim evrop­skim pre­sto­ni­ca­ma ja­sno je da je glav­na adre­sa za­pra­vo bio Ber­lin. A iz glav­nog gra­da Ne­mač­ke fran­cu­ski pred­sed­nik je do­bio mlak apla­uz po­sle če­ga je usle­di­la – ti­ši­na.

Sa­svim ra­zu­mlji­vo, jer An­ge­la Mer­kel tre­nut­no po­ku­ša­va da na­pra­vi no­vu ko­a­li­ci­o­nu vla­du ko­ju bi vo­di­la na­red­ne če­ti­ri go­di­ne. A taj po­sao bi se naj­jed­no­stav­ni­je mo­gao opi­sa­ti onom na­rod­nom po­slo­vi­com o „tr­pa­nju ro­go­va u vre­ću”. Ne­mač­ki de­mo­hri­šća­ni, li­be­ra­li i Ze­le­ni ima­ju to­li­ko raz­li­či­te po­li­tič­ke ci­lje­ve i pla­no­ve, da će An­ge­li Mer­kel za­i­sta tre­ba­ti ča­rob­ni šta­pić da sve to „pre­to­pi” u no­vu ne­mač­ku vla­du.

U toj pri­či kan­ce­lar­ka ipak ima i adut u ru­ka­vu. Ne­ko je u Ne­mač­koj iz­ra­ču­nao da bi is­pu­nja­va­nje svih že­lja bu­du­ćih ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra mo­glo dr­ža­vu da ko­šta i ce­lih sto mi­li­jar­di evra i sad je na­grad­no pi­ta­nje gde će Mer­ke­lo­va da pro­na­đe ovaj ogro­man no­vac. Čak i uko­li­ko uspe da u pre­go­vo­ri­ma ozbilj­ni­je „ušti­ne” že­lje li­be­ra­la i ze­le­nih.

Pre­go­vo­ri o for­mi­ra­nju ne­mač­ke vla­de bi­će i du­gi i kom­pli­ko­va­ni ali go­to­vo ni­ko u Ne­mač­koj i ne po­mi­šlja da bi mo­gli da za­vr­še ne­u­spe­hom ko­ji bi zna­čio ras­pi­si­va­nje van­red­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra. A do usto­li­če­nja no­vog ne­mač­kog ka­bi­ne­ta Evro­pa je osu­đe­na na če­ka­nje.