Пу­тин и Трамп по­ка­зу­ју атом­ске „ми­ши­ће”

Аме­рич­ки „Гло­бал­ни гром” на­шао се под нај­пре­ци­зни­јом лу­пом вој­них струч­ња­ка. Мо­гло би се ре­ћи да се њи­хо­ве ана­ли­зе сво­де на два за­кључ­ка: ве­жба је има­ла за циљ да по­ка­же моћ аме­рич­ке ну­кле­ар­не од­бра­не али и де­мон­стри­ра офан­зив­ну сна­гу САД ко­ја би мо­гла да се усме­ри пре­ма по­тен­ци­јал­ним про­тив­ни­ци­ма. А у овом тре­нут­ку то су у пр­вом ре­ду Ру­си­ја и Ки­на.

„За Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве у овом тре­нут­ку са­мо су Ру­си­ја и Ки­на ре­ал­на стра­те­шка опа­сност”, из­ја­вио је ру­ски пу­ков­ник у пен­зи­ји и вој­ни ана­ли­ти­чар Вик­тор Ли­тов­кин. Пре­ма ње­го­вој про­це­ни ко­ју пре­но­си ру­ски пор­тал „Спут­њик”, „атом­ски ар­се­нал Ру­си­је до­во­љан је да збри­ше Аме­ри­ку са зе­мљи­не ку­гле”, а све је ја­сни­је и да „рас­ту­ћи по­тен­ци­јал Ки­не омо­гу­ћа­ва овој др­жа­ви да се су­прот­ста­ви Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма”.

Ру­ски екс­перт, на­рав­но, не за­бо­ра­вља ни Се­вер­ну Ко­ре­ју ко­ја је сво­јим атом­ским оруж­јем ре­ал­на прет­ња за аме­рич­ке ба­зе у Ју­жној Ко­ре­ји, Ја­па­ну или па­ци­фич­ком остр­ву Гу­ам.

„Уко­ли­ко би Пјон­гјанг из­гу­био жив­це и на­пао Аме­ри­кан­це Се­вер­на Ко­ре­ја би у ро­ку од не­ко­ли­ко са­ти би­ла уни­ште­на што зна­ју обе стра­не”, сма­тра Ли­тов­кин. „Упра­во то је и глав­ни раз­лог ко­ји ума­њу­је опа­сност од атом­ског об­ра­чу­на на Ко­реј­ском по­лу­о­стр­ву”.

И док су Аме­ри­кан­ци ис­про­ба­ва­ли свој „Гло­бал­ни гром” сти­гао је од­го­вор из Мо­скве. По­след­њег ок­то­бар­ског че­тврт­ка ма­не­вре су има­ле у ру­ске стра­те­шке ну­кле­ар­не сна­ге. У ве­жби је уче­ство­вао и ру­ски пред­сед­ник Вла­ди­мир Путин који је директно надгледао испаљивање четири интерконтиненталне ракете. „У ве­жби је ис­про­ба­но са­деј­ство стра­те­шких ра­кет­них тру­па, атом­ских под­мор­ни­ца Се­вер­не и Па­ци­фич­ке фло­те као и стра­те­шких бом­бар­де­ра”, из­ја­вио Пу­ти­нов пред­став­ник за штам­пу Дми­три Пе­сков. 

Не­што ви­ше де­та­ља на­шло се у са­оп­ште­њу ми­ни­стар­ства од­бра­не у ко­јем је по­ја­шње­но да су три ин­тер­кон­ти­нен­тал­не ра­ке­те ис­па­ље­не са под­мор­ни­це а јед­на с коп­на. Пре­ци­зно је на­ве­де­но ода­кле су ра­ке­те стар­то­ва­ле и ко­је ци­ље­ве су по­го­ди­ле.   

Про­це­на су­пар­ни­ка: Вла­ди­мир Пу­тин и До­налд Трамп  Фо­то Спут­њик

ЕВРО­ПА И УМОР­НА АН­ГЕ­ЛА: И док су се Аме­ри­кан­ци и Ру­си за­ба­вља­ли сво­јим атом­ским „играч­ка­ма” ста­ри кон­ти­нент се све те­же но­си с кри­за­ма ко­је га при­ти­ска­ју.

„Евро­па пре­жи­вља­ва те­шке не­де­ље. На­ци­о­на­ли­сти, ре­ги­о­на­ли­сти, се­па­ра­ти­сти, по­пу­ли­сти и про­тек­ци­о­ни­сти све сна­жни­је мар­ши­ра­ју и озбиљ­но пре­те да уни­ште про­је­кат ује­ди­ње­ног кон­ти­нен­та”, пи­ше углед­ни не­мач­ки не­дељ­ник „Цајт”. Је­дин­стве­ног европ­ског од­го­ва­ра на све мо­дер­не иза­зо­ве не­ма а „Цајт” про­це­њу­је да је глав­ни кри­вац за ову бло­ка­ду „умор­на Ан­ге­ла Мер­кел” ко­ју је ста­вио и у на­слов сво­је ана­ли­зе.

Тре­нут­но је­ди­на све­тла тач­ка на ина­че тмур­ном, за­јед­нич­ког европ­ском не­бу је но­ви фран­цу­ски пред­сед­ник Ема­ну­ел Ма­крон. У упе­ча­тљи­вом го­во­ру на Сор­бо­ни, Ма­крон је на­го­ве­стио глав­не прав­це де­ло­ва­ња ка­ко би би­ла ус­по­ста­вље­на „су­ве­ре­на, ује­ди­ње­на и де­мо­крат­ска Евро­па”. Иако су Ма­кро­но­ве по­ру­ке упу­ће­не свим европ­ским пре­сто­ни­ца­ма ја­сно је да је глав­на адре­са за­пра­во био Бер­лин. А из глав­ног гра­да Не­мач­ке фран­цу­ски пред­сед­ник је до­био млак апла­уз по­сле че­га је усле­ди­ла – ти­ши­на.

Са­свим ра­зу­мљи­во, јер Ан­ге­ла Мер­кел тре­нут­но по­ку­ша­ва да на­пра­ви но­ву ко­а­ли­ци­о­ну вла­ду ко­ју би во­ди­ла на­ред­не че­ти­ри го­ди­не. А тај по­сао би се нај­јед­но­став­ни­је мо­гао опи­са­ти оном на­род­ном по­сло­ви­цом о „тр­па­њу ро­го­ва у вре­ћу”. Не­мач­ки де­мо­хри­шћа­ни, ли­бе­ра­ли и Зе­ле­ни има­ју то­ли­ко раз­ли­чи­те по­ли­тич­ке ци­ље­ве и пла­но­ве, да ће Ан­ге­ли Мер­кел за­и­ста тре­ба­ти ча­роб­ни шта­пић да све то „пре­то­пи” у но­ву не­мач­ку вла­ду.

У тој при­чи кан­це­лар­ка ипак има и адут у ру­ка­ву. Не­ко је у Не­мач­кој из­ра­чу­нао да би ис­пу­ња­ва­ње свих же­ља бу­ду­ћих ко­а­ли­ци­о­них парт­не­ра мо­гло др­жа­ву да ко­шта и це­лих сто ми­ли­јар­ди евра и сад је на­град­но пи­та­ње где ће Мер­ке­ло­ва да про­на­ђе овај огро­ман но­вац. Чак и уко­ли­ко успе да у пре­го­во­ри­ма озбиљ­ни­је „ушти­не” же­ље ли­бе­ра­ла и зе­ле­них.

Пре­го­во­ри о фор­ми­ра­њу не­мач­ке вла­де би­ће и ду­ги и ком­пли­ко­ва­ни али го­то­во ни­ко у Не­мач­кој и не по­ми­шља да би мо­гли да за­вр­ше не­у­спе­хом ко­ји би зна­чио рас­пи­си­ва­ње ван­ред­них пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра. А до усто­ли­че­ња но­вог не­мач­ког ка­би­не­та Евро­па је осу­ђе­на на че­ка­ње.