Prva avijatičarka na srpskom nebu

O tome svedoči jedini pisani trag o njoj – revija „Ilustrovani list”, broj 21, od maja 1928. U izveštaju ovog glasila na čak dve strane navodi se da je Danica te godine, na svečanosti na tek otvorenom beogradskom aerodromu, avionom preletela provaliju duboku 2.500 metara. Time je, kako su zabeležili reporteri, postala „prva žena u nas koja je pravila lupinge, što je okretanje aviona u vazduhu, i druge akrobacije”.

Na naslovnoj strani tog izdanja „Ilustrovanog lista” objavljena je fotografija njenog supruga, majora Miodraga Tomića (1888–1962), tadašnjeg upravnika beogradske vazdušne luke i komandanta 6. lovačkog puka. Tomić je dotad već deceniju i po bio u službi srpskog vojnog vazduhoplovstva. Različiti izvori navode da je pripadao prvoj klasi od šest pilota školovanih u Francuskoj 1912. godine. Kao vazduhoplovac se istakao u ratovima od 1913. do 1918. Ne samo da je bio prvi pilot koji je u Prvom svetskom ratu izveo borbeni let – u Cerskoj bici 1914. već je učestvovao u prvoj vazdušnoj evakuaciji ranjenika u istoriji svetske avijacije (1915), a postao je i prvi srpski vazduhoplovac koji je oborio neprijateljski avion (1916. na Francuskom frontu). Još dva neprijateljska vazduhoplova Tomić će oboriti na Solunskom frontu, a svi ti podvizi doneće mu brojna domaća i strana odlikovanja, među kojima i francusku Legiju časti.

Pretpostavlja se da je upravo on zaslužan za to što je Danica savladala osnove pilotiranja pre upisa na civilnu pilotsku školu. Tu hipotezu zastupa dr Ana Stjelja, doktor filologije, koja se takođe bavila Daničinim životom.

„Podaci o Danici su šturi, pa ne možemo s preciznošću ništa da tvrdimo. Moje je mišljenje da je prelet iz 1928. bio deo probnog letenja, u toku faze priprema ili testa. Ona je godinama čitala literaturu iz oblasti avijatike jer je bila istinski zaljubljenik u avijaciju. Zasigurno je tu ključnu ulogu odigrao njen suprug. Nažalost, možemo samo da nagađamo jer nema pouzdanih podataka”, kaže dr Stjelja za naš list.

Dve godine kasnije Danica se javlja na oglas Društva rezervnih letača u „Politici” i 1933. završava civilnu pilotsku školu, kao najbolja u svojoj klasi. Na završnom ispitu, 23. avgusta, iskazanom hladnokrvnošću u upravljanju avionom zadivila je ocenjivače. Pri poslednjem ateriranju nije je omeo ni sumrak koji se već raskrilio nad Beogradom.

Komisija je bila jasna. „Kandidat leti vrlo mirno, sigurno, staloženo i sa veoma retkim samopouzdanjem”, stajalo je u izveštaju kojim je opisan njen let u istoriju srpskog, pa i svetskog vazduhoplovstva. Naime, verovatno jedina žena dotad koja je stekla letačku dozvolu bila je Francuskinja Rajmond de Laroš (1910). Danici je na uspehu čestitao i časopis „Naša krila”, glasilo istoimenog aero-kluba Kraljevine Jugoslavije.

Iste te 1933. gubi joj se svaki trag. Što se tiče Tomića, zna se da je on posle okupacije Jugoslavije 1941. dopao zarobljeništva i da je kraj Drugog svetskog rata dočekao u logoru Osnabrik, posle čega se nije vraćao u zemlju. Najpre je radio u Parizu, kao šef civilnog osoblja francuske Prve vazduhoplovne divizije (do 1950), a potom se preselio u SAD. Preminuo je 1962. u Čikagu, gde je i sahranjen. Pretpostavka najbliža istini glasi da mu se Danica posle rata pridružila i da su zajedno otišli u inostranstvo.