Malim akcionarima „Galenike” u proseku oko 220 evra
Kao što se država nije ovajdila prodajom „Galenike”, jer je za njen kapital dobila samo 16 miliona evra, tako se neće ovajditi ni mali akcionari – zaposleni i penzioneri ove nekad najveće fabrike lekova kod nas. U njihovom vlasništvu i dalje je 6,27 odsto akcija, koje su im pripale još 2008. godine. Malih akcionara ima 4.790, a oni imaju 149.813 od ukupno emitovanih gotovo 2,4 miliona akcija. U proseku imaju 31 akciju.
Preračunato prema ceni od 16 miliona evra, dobijenoj za državni paket, dolazi se do toga da jedna akcija vredi 7,14 evra, odnosno da prosečni paket akcija malih akcionara vredi oko 221 evro. Prema ugovoru, kupac najkasnije u roku od šest meseci od njegovog zaključenja mora da uputi bezuslovnu ponudu za otkup akcija koje nisu bile predmet kupoprodaje, sa ponuđenom cenom koja ne može biti manja od cene po akciji iz kupoprodajnog ugovora.
– Vlasnici akcija su slobodni da odluče da li žele da prodaju svoje akcije – kažu u Ministarstvu privrede.
U sindikatima fabrike nadaju se da će ubuduće akcije fabrike lekova, očišćene od dugova, imati mnogo veću vrednost.
Da je privatizacija nekoga učinila bogatašem, a nekoga ne, kod nas je dobro poznato, a vidi se na primeru prodaje dve fabrike iz iste branše – vršačkog „Hemofarma” i sada „Galenike”. Podsećanja radi, „Hemofarm” je 2006. prodat nemačkom koncernu „Štada” za ukupno 485 miliona evra. „Štada” je tada za emitovanih 3,3 miliona akcija ponudila 146,7 evra po akciji, što je 20 puta veća cena od one koja je dobijena za prezaduženu „Galeniku”. Zaposleni i penzioneri „Hemofarma” dobili su desetine hiljada evra.
Dragovan Milićević, ekonomski analitičar, kaže da akcionari snose rizik poslovanja kompanije i da akcije malih akcionara ne vrede iz jednostavnog razloga što firma nema kapital, odnosno iskazan je gubitak iznad visine kapitala. Podseća da je država otpisala čak 110 miliona evra potraživanja – i svojih i „Srbijagasa”. – Država je upropastila i velike akcionare, a kamoli neće male.
Milićević, koji je 12 godina radio u „Hemofarmu” i iz firme otišao 2007. sa mesta izvršnog potpredsednika, kaže da je nemoguće porediti ekonomske prilike iz 2006. godine i sadašnje.
– Tržište kapitala tada je bilo prenaduvano, a sada je potcenjeno. Cena akcija je bila visoka, napumpano je da „Hemofarm” ima 250 miliona evra prometa, što nije imao. To je jasno i po tome što je već narednih godina promet opao, a Nemci su uskoro otpisali 97 miliona evra kao nenaplativo – priča Milićević.
Ljubodrag Savić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu, podseća da je „Galenika” bila najveća fabrika lekova u bivšoj SFRJ i dodaje da je i „Hemofarm” bio izuzetno dobro preduzeće, čije se poslovanje od „Galenikinog” razlikovalo po tome što su sarađivali sa velikim stranim kompanijama poput „Bajera” i „Fajzera”.
– „Hemofarm” je privatizovan u pravo vreme, po zakonu iz 1997. Akcije su dobili radnici, formiran je njihov većinski kapital i oni su pregovarali sa potencijalnim kupcima. Sve dobre privatizacije su po tom zakonu – „Sintelona”, „Duvanske industrije”, „Apatinske pivare”, „Metalca”. „Galenika” je u to vreme bila prodata Milanu Paniću, sankcije su učinile svoje, kao i loše upravljanje, tako da su relacije potpuno drugačije nego kada je reč o „Hemofarmu”. Loša okolnost za „Galeniku” jeste i to što se promenilo tržište lekova, pa po domaćim propisima, kada se strani lek kod nas samo zapakuje, računa se kao domaći – kaže Savić.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
