Sve­do­ci i be­le­zi junačke od­brane Srbi­je

Pro­fe­sor Pa­pić je Go­lu­bo­vi­ćev rad „Eks­plo­a­ta­ci­ja po­u­zda­no­sti ra­ket­nog si­ste­ma PVO S-125 M (Ne­va) u rat­nim uslo­vi­ma” uvr­stio u zbor­nik sa­ve­to­va­nja i opi­su­je ka­ko se uop­šte po­ja­vi­la za­mi­sao da de­lo­vi „ne­vi­dlji­vog” do­đu i osta­nu u nje­go­vom se­lu kod Čač­ka:

– U „Po­li­ti­ci” sam pro­či­tao tekst po­vo­dom pred­sta­vlja­nja Go­lu­bo­vi­će­ve knji­ge „Pad noć­nog so­ko­la”, u Do­mu Voj­ske Sr­bi­je u Be­o­gra­du i, pod iz­u­zet­nim uti­skom od­mah, vo­đen svo­jom za­mi­šlju, pre­ko Do­ma do­šao do pu­kov­ni­ko­vog bro­ja. Sa­sta­li smo se, ob­ja­snih šta že­lim, a on je ura­dio sve osta­lo. Po­zvao me da za­jed­no ode­mo u Sko­re­no­vac, kod pu­kov­ni­ka Zol­ta­na Da­ni­ja ko­ji je ko­man­do­vao je­di­ni­com PVO one no­ći, i u svo­joj ku­ći ima pro­sto­ri­ju po­sve­će­nu de­lo­vi­ma obo­re­nog avi­o­na. Na­ma za Pri­je­vor odvo­jio je i traj­no dao raz­vod­nik za go­ri­vo i deo ce­vo­vo­da za raz­vod elek­tro­in­sta­la­ci­ja iz obo­re­nog F-117A.

U re­če­nom ra­du pu­kov­nik Go­lu­bo­vić je opi­sao vr­hun­sku stra­ni­cu srp­ske voj­nič­ke isto­ri­je, ova­ko:

„U od­bra­ni Be­o­gra­da od na­pa­da iz va­zdu­šnog pro­sto­ra uče­stvo­va­la je i 250. ra­ket­na Bri­ga­da PVO u či­jem je sa­sta­vu bio i 3. ra­ket­ni di­vi­zi­on. U po­čet­nom pe­ri­o­du ra­ta, na op­šte iz­ne­na­đe­nje svet­ske jav­no­sti, obo­ri­li smo ame­rič­ki tak­tič­ki bom­bar­der stelt teh­no­lo­gi­je F-117 A. Bio je to ko­lek­tiv­ni šok za čel­ni­ke NA­TO-a, uz pre­ćut­no pi­ta­nje ’ka­ko su uop­šte sru­ši­li ne­što što se ne vi­di’!?

Sen­ka gran­di­o­znog uspe­ha je pot­pu­no neo­prav­da­no sa­kri­la dru­gi pod­jed­na­ko va­žan do­ga­đaj iste je­di­ni­ce, a to je oba­ra­nje ame­rič­kog lov­ca bom­bar­de­ra F-16 CG, po­čet­kom ma­ja 1999. Osta­ci oba avi­o­na da­nas su iz­lo­že­ni u Mu­ze­ju va­zdu­ho­plov­stva u Sur­či­nu.

Na­da­mo se i da će vre­me po­ka­za­ti osno­va­nost pret­po­stav­ki da smo 20. ma­ja 1999. po­go­di­li i tre­ći ame­rič­ki avi­on či­ji osta­ci ni­su pa­li na te­ri­to­ri­ju Sr­bi­je. Još jed­nom bi se po­tvr­dio pra­vi ni­vo uspe­šno­sti i vr­hun­ske ospo­so­blje­no­sti 3. ra­ket­nog di­vi­zi­o­na PVO.

To­kom agre­si­je NA­TO na SR Ju­go­sla­vi­ju, 27. mar­ta 1999. go­di­ne u 20 sa­ti i 42 mi­nu­ta, bor­be­na po­slu­ga 3. ra­ket­nog di­vi­zi­o­na 250. ra­ket­ne bri­ga­de pro­tiv­va­zdu­ho­plov­ne od­bra­ne, za­hva­lju­ju­ći vr­hun­skoj ospo­so­blje­no­sti, pro­fe­si­o­na­li­zmu, tim­skom ra­du i is­prav­noj teh­ni­ci, obo­ri­la je ame­rič­ki tak­tič­ki bom­bar­der F-117 A ’noć­ni so­ko’.

Teh­nič­ka in­fe­ri­or­nost i vi­so­ka mo­ti­vi­sa­nost sa jed­ne stra­ne, sa­mo­u­ve­re­nost u ilu­zi­ji o ne­vi­dlji­vo­sti sa dru­ge, do­pri­ne­li su da se sru­ši mit i ski­ne ore­ol ko­ji je taj avi­on u va­zdu­hu či­nio ’ne­vi­dlji­vim’. Od ta­da, sva­ke go­di­ne za­re­dom, or­ga­ni­zu­je se obe­le­ža­va­nje tog da­tu­ma. Tač­no u vre­me ka­da je ’ne­vi­dlji­vi’ obo­ren, čla­no­vi bor­be­ne po­slu­ge se­ku tor­tu u ob­li­ku avi­o­na.

Po­le­ta­nje avi­o­na F-117 A iz ita­li­jan­ske ba­ze Avi­ja­no pro­te­klo je uobi­ča­je­nom pro­ce­du­rom. Pro­la­ze­ći iz­nad te­ri­to­ri­je Slo­ve­ni­je, avi­on je ušao u va­zdu­šni pro­stor Ma­đar­ske, gde ga je avio-ci­ster­na do­pu­ni­la go­ri­vom. Na­kon to­ga, krat­ko vre­me se za­dr­žao u va­zdu­šnom pro­sto­ru Ma­đar­ske, tem­pi­ra­ju­ći tač­no vre­me dej­stva po ci­lju. U va­zdu­šni pro­stor SR Ju­go­sla­vi­je ušao je duž gra­ni­ce sa Ru­mu­ni­jom, po­vre­me­no le­te­ći i iz­nad nje­ne te­ri­to­ri­je. Pred­sto­je­ći let nad te­ri­to­ri­jom SR Ju­go­sla­vi­je pre­ci­zno je pla­ni­ran ra­di iz­be­ga­va­nja si­ste­ma PVO.

Pre­ma za­da­toj pu­ta­nji, F-117A pra­vi oštar za­o­kret pre­ma ju­go­za­pa­du, pri­la­ze­ći objek­tu dej­stva sa se­ve­ro­i­stoč­ne stra­ne. Pi­lot iz­ve­šta­va ko­mand­no me­sto da je na kon­trol­noj tač­ki 1. Uklju­ču­je auto­pi­lot i za­po­či­nje pro­ce­du­ru dej­stva po ci­lju. Osnov­ni obje­kat dej­stva – obje­kat na br­du Stra­že­vi­ca, uda­ljen 10 ki­lo­me­ta­ra od cen­tra Be­o­gra­da. Iz­vr­ša­va­ju­ći neo­p­hod­ne rad­nje, ot­kri­va­nja, uoča­va­nja i iden­ti­fi­ka­ci­je ci­lja, da­je kom­pju­ter­skom si­ste­mu avi­o­na po­treb­ne uslo­ve za od­re­đi­va­nje mo­men­ta va­tre­nog dej­stva. Ra­ču­nar lan­si­ra dve la­ser­ski vo­đe­ne bom­be GBU-10 Pa­ve­way II. Osta­vlja­ju­ći vi­dljiv pla­me­ni trag, bom­be le­te ka ci­lju i pre­ci­zno ga po­ga­đa­ju u 20.36 ča­so­va.

Pi­lot osma­tra re­zul­ta­te ga­đa­nja. Za­do­volj­no iz­ve­šta­va ko­mand­no me­sto da je ga­đa­nje bi­lo uspe­šno i da je sti­gao na kon­trol­nu tač­ku 2. Is­klju­ču­je auto­pi­lot, pre­u­zi­ma upra­vlja­nje le­te­li­com i za­u­zi­ma kurs za iz­la­zak iz va­zdu­šnog pro­sto­ra SR Ju­go­sla­vi­je, pre­ma Ma­đar­skoj, gde će po­no­vo do­pu­ni­ti go­ri­vo, pre po­vrat­ka u Avi­ja­no. Let na­sta­vlja pot­pu­no si­gur­no, kao što je to ra­dio pr­ve i tre­će ve­če­ri bom­bar­do­va­nja.

Oko 20.40 ča­so­va ru­ko­va­lac ga­đa­nja, pra­te­ći kre­ta­nje ci­lja na ra­dar­skom po­ka­zi­va­ču, na­re­đu­je nje­go­vo ot­kri­va­nje sta­ni­com za vo­đe­nje ra­ke­ta, a za­tim i pra­će­nje u tre­nut­ku ka­da se pri­bli­žio na da­lji­nu od oko 16 ki­lo­me­ta­ra. Zbog ve­li­ke uglov­ne br­zi­ne, ope­ra­to­ri ne uspe­va­ju da za­poč­nu pra­će­nje ci­lja.

Od­mah sle­di dru­gi po­ku­šaj pre­da­je ci­lja na pra­će­nje na da­lji­ni oko 14 ki­lo­me­ta­ra, ko­ji ta­ko­đe ne uspe­va. U tre­ćem po­ku­ša­ju, kad je cilj već do­šao na da­lji­nu 12 ki­lo­me­ta­ra, ope­ra­to­ri pra­će­nja uspe­va­ju da po­klo­pe cilj sa ver­ti­kal­nim mar­ke­rom i sta­bi­li­zu­ju pra­će­nje po uglov­nim ko­or­di­na­ta­ma, a ofi­cir za vo­đe­nje ra­ke­ta po da­lji­ni. Ru­ko­va­lac ga­đa­nja ko­man­du­je lan­si­ra­nje. Ofi­cir za vo­đe­nje lan­si­ra pr­vu ra­ke­tu, pra­ti njen za­hvat, iz­ve­šta­va da je za­hva­će­na, pra­ti vo­đe­nje i iz­ve­šta­va da je vo­đe­nje nor­mal­no. Dru­ga ra­ke­ta star­tu­je auto­mat­ski po­sle pet se­kun­di. Ofi­cir za vo­đe­nje ra­ke­ta iz­ve­šta­va da dru­ga ni­je za­hva­će­na. Na­sta­vlja da kon­tro­li­še pra­će­nje ci­lja i pra­ti vo­đe­nje pr­ve ra­ke­te.

Pi­lot uoča­va naj­pre jed­nu, a po­tom i dru­gu sve­tle­ću ku­glu. Shva­ta­ju­ći da ne­će mo­ći da ih iz­beg­ne, pred­u­zi­ma je­di­ni mo­gu­ći ko­rak u tom tre­nut­ku, a to je ma­ne­var vi­si­nom na­go­re.

Ofi­cir za vo­đe­nje osma­tra vo­đe­nje ra­ke­te, su­sret ra­ke­te i ci­lja i iz­ve­šta­va da je cilj uni­šten na da­lji­ni oko 14 ki­lo­me­ta­ra. Vi­si­na ci­lja u tre­nut­ku su­sre­ta bi­la je oko osam ki­lo­me­ta­ra. Dru­ga ra­ke­ta ni­je vo­đe­na ka ci­lju jer ni­je bi­la za­hva­će­na, pa je sve vre­me le­ta ima­la pu­ta­nju ko­sog hi­ca, sa ne­po­zna­tom lo­ka­ci­jom pa­da.

Ame­rič­ki tak­tič­ki bom­bar­der ’noć­ni so­ko’, F-117A pr­vi je avi­on tog ti­pa u sve­tu ko­ji je obo­ren. Olu­pi­na avi­o­na je pro­na­đe­na 1.690 me­ta­ra se­ve­ro­i­stoč­no od cen­tra se­la Bu­đa­nov­ci, od­no­sno 47 ki­lo­me­ta­ra za­pad­no od cen­tra Be­o­gra­da. Deo osta­ta­ka avi­o­na da­nas se na­la­zi u Mu­ze­ju va­zdu­ho­plov­stva u Be­o­gra­du.”