Tramp i Putin: Srdačno rukovanje bez razgovora

Učitavanje nivoa poverenja i saradnje u američko-ruskim odnosima započelo je tumačenjem kontradiktornih poruka koje su počele da stižu iz SAD. Američki državni sekretar Reks Tilerson u četvrtak je rekao da je susret „još na razmatranju”, a kao odlučujući faktor da do njega dođe naveo je da bi trebalo da bude dovoljno materijala i da imaju nešto korisno o čemu bi razgovarali.

Posle konfuzije kojoj su portparoli svakih nekoliko sati dodavali po neki element, tenzija je uvećana činjenicom da je američki predsednik izostao sa dva sastanka na kojima je mogao da se sretne sa ruskim kolegom, a ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je novinarima da bi bilo najjednostavnije da pitaju američku stranu za razjašnjenje: „Čuli smo Trampovu izjavu da želi da se sastane sa Putinom… Šta o tome govore njegovi službenici – ne znam. Pitajte njih.”

U svakom slučaju, stekao se utisak da je ruska strana bila uverena da je sastanak dogovoren i to je i objavila, ali da je onda zbog nekih razloga američka strana održavanje sastanka dovela u pitanje. Da li je reč samo o medijskom spektaklu, „tvrđenju pazara” i stvaranju pritiska na drugu stranu, biće poznato tek ako do susreta zaista i dođe. Ili ako susret na marginama samita i danas izostane.

Asošijeted pres je objavio da SAD oklevaju da održe formalni sastanak dvojice šefova država ukoliko nemaju da objave neki značajan sporazum, a Vašington i Moskva su, navodno, blizu dogovora o Siriji, odnosno o tome kako će ta zemlja rešiti građanski rat kada Islamska država bude sasvim poražena.

Američko-ruski sporazum o kome se razgovara koncentrisao bi se na tri elementa: sprečavanje mogućih sukoba američke i ruske vojske, smanjenje nasilja u građanskom ratu i oživljavanje mirovnih pregovora pod pokroviteljstvom UN.

I o Ukrajini se vode intenzivni američko-ruski razgovori. SAD su, kao politički i vojni zaštitnik Ukrajine, sugerisale Kijevu da ne odgovara kontrarezolucijom na rusku inicijativu o uvođenju mirovnih snaga UN na liniju razgraničenja kako bi štitile misiju OEBS-a (što je Putinov plan koji još predviđa da se to dogodi posle povlačenja teškog naoružanja i pošto se u pregovore uključe zvaničnici iz Donbasa). Ova ponuda praćena je definisanjem detalja u Vašingtonu o 47 miliona dolara vrednoj isporuci smrtonosnog oružja Ukrajini.

Prema izvorima „Volstrit džornala”, SAD nameravaju da predlože Rusiji plan za raspoređivanje 20.000 „plavih šlemova”. Da li će Moskva pristati na toliki broj vojnika UN, koji očigledno ne mogu da budu raspoređeni samo na liniji razgraničenja, nego je predviđeno da „pokriju” celu pobunjenu jugoistočnu oblast Ukrajine, ali i ukrajinsko-rusku granicu koju sada Kijev ne kontroliše – zavisiće od američke spremnosti da Rusiji pruži nešto zauzvrat.

Za razliku od prvog susreta u Hamburgu, koji je trajao duže od dva časa (uz još jedan susret koji je naknadno prijavio Stejt department), kada je glavna tema bila rusko mešanje u američke predsedničke izbore, situacija je danas mnogo složenija.

Za početak, dan uoči samita Putin je izneo tezu da SAD žele da se umešaju u predsedničke izbore u Rusiji u martu iduće godine. Izbore je povezao sa održavanjem Zimskih olimpijskih igara mesec dana ranije, u Južnoj Koreji, i optužbama Međunarodnog olimpijskog komiteta da je doping ruskih sportista „državni projekat”, kao i da će njihov nastup pod ruskom zastavom verovatno biti zabranjen. Ruski predsednik rekao je da postoje ogromne sumnje da je sve to režirano kako bi se kod ruskih navijača stvorilo nezadovoljstvo da je država navodno umešana u kršenje pravila i da je odgovorna za verovatni izostanak ruskih sportista sa igara.

Američko-ruski razgovori o Siriji, Severnoj Koreji i Ukrajini praćeni su još nizom sporova na relaciji Vašington–Moskva. Jedan od njih je i sukob oko ruskih medija. Posle istrage o ruskom uticaju preko društvenih mreža „Fejsbuk”, „Tviter” i „Gugl”, medijske kuće RT i Sputnjik dobile su rok do ponedeljka da se registruju kao strani agenti ako nameravaju da produže emitovanje u SAD. Ruski parlament sprema recipročne mere i verovatno će ozakoniti identičan tretman za američke medije, prvenstveno Glas Amerike i Radio Slobodna Evropa, koje finansira Kongres. Do sada je takav zakon u Rusiji važio za nevladine organizacije, koje se u većem iznosu finansiraju iz inostranstva.

Uz sankcije Rusiji, koje je Trampova administracija produžila, proširila i pooštrila, izvesno je da će Putin očekivati mnogo toga da bi pružio pomoć oko Severne Koreje. Jedan od odgovora koji će tražiti verovatno će biti i na pitanje za koje je godinu dana pokazivao veliko strpljenje i uzdržanost: ko je glavni u Vašingtonu.

Na sve pozive o izolaciji Severne Koreje Moskva je reagovala veoma uzdržano i nikad nije podržala potpuni embargo. Pritom postoji rusko-kineski „plan dvostrukog zamrzavanja”, koji Vašington ignoriše. Prema letošnjem predlogu Moskve i Pekinga, Pjongjang bi trebalo da prestane da izvodi nuklearne probe, dok bi SAD i Južna Koreja trebalo da se uzdrže od sprovođenja zajedničkih vežbi.

Kroz američku reakciju na ovo pitanje znaće se i odgovor da li je u SAD glavni Tramp ili tim za nacionalnu bezbednost. Još ako SAD napuste nuklearni sporazum sa Iranom i naprave još jednu Severnu Koreju – odgovor će biti sasvim jasan.