Vlada Angele Merkel zavisi od ekologije

Trn u oku funkcionera FDP i CSU nedeljama su stavovi levo orijentisanih Zelenih i njihovi stavovi prema multikulturalnoj Nemačkoj, zaštiti izbeglica i oštrim merama za zaustavljanje klimatskih promena.

Otvorena netrpeljivost je krenula već prilikom susreta na pregovorima kada je potpredsednik FDP-a Volfgang Kubicki poljubio u ruku šeficu poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu Katrin Gering Ekart, pri čemu je to sagledavano kao njegov ironičan potez, budući da ju je nedelju dana kasnije optužio da je samopravedni tip „majke Tereze”.

„Prosto se ima osećaj da ako imate drugačije mišljenje (od nje), da ste onda loša osoba”, rekao je on, dok je funkcioner CSU Aleksander Dobrint optužio Zelene da šire „levičarske besmislice” i da „izazivaju propast” pregovora, držeći se čvrsto svog stava dobrodošlice za izbeglice. Dobrint smatra da će oni time samo odgurnuti birače u ruke desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Još veća je zategnutost oko ekoloških pitanja tako da su pojedini komentatori već predviđali da će Nemci morati ponovo na birališta. I dok se lideri FDP-a i Zelenih, Kristijan Lindner i Zimone Peter, busaju u grudi kako se ne boje propasti pregovora i novih izbora, premijer pokrajine Šlezvig Holštajn i visoki funkcioner CDU Danijel Ginter upozorava da bi to bila „katastrofa” za zemlju. Kako kaže, neuspeh u koalicionim pregovorima predstavljao bi „signal o našoj nesposobnosti da delujemo” što bi stvorilo „savršene uslove da buja ekstremizam”.

„Sve partije znaju šta se mora učiniti. Neophodno je da se držimo zajedno”, rekao je on u intervjuu za najtiražniji nemački tabloid „Bild”, pozivajući Zelene da budu skloniji kompromisu u pogledu prava izbeglica da dovedu svoje porodice u Nemačkoj, što žestoko odbija CSU.

CDU uopšte nije svejedno jer, kako tačno primećuje nedeljnik „Cajt”, „ako se ne formira koalicija, Merkelova je gotova”. A ako je Merkelova „gotova”, to će značiti i najverovatnije popriličan poraz CDU na novim izborima, jer u samom vrhu stranke sada ne postoji kandidat koji bi brzo motivisao birače i zadržao stranku na vlasti.

Ipak, čini se da će oni lakše da se dogovore o pitanju izbeglica nego o ekološkim pitanjima. Malo je verovatno da će FDP, CDU i CSU prihvatiti zahtev Zelenih da se u koalicioni sporazum upiše da će Nemačka do 2030. zabraniti upotrebu proizvodnju kako dizel, tako i benzinskih vozila, kao i da će do tada biti zabranjen ugalj u proizvodnji struje i zatvoreno 20 nemačkih termoelektrana koje su najveći zagađivači.

Lašet, koji ispred CDU pregovara o energetici, ističe da, ako je pozicija Nemačke kao industrijske sile ugrožena, oni onda neće moći da formiraju koaliciju. On je istakao da je zaštite od klimatskih promena važna, ali da je obezbeđivanje radnih mesta takođe moralni imperativ.

„Ukoliko u regionu Lauzica zatvorimo elektrane koje rade na mrki ugalj i time bez posla ostavimo hiljade ljudi, onda će na sledećim izborima AfD da osvoji 30 odsto glasova”, ističe Lašet.

Na njegovu primedbu da su Zeleni u ovom pogledu izolovani, Peterova je rekla da „Zeleni znaju da nemaju saveznike kada su u pitanju njihovi čvrsti zahtevi”, ali da su spremni i na propast pregovora.

Međutim, samo nekoliko dana kasnije naznake da je moguće da Zeleni delom odustanu od svojih ekoloških zahteva čule su se od kopredsednika stranke Džema Ezdemira.

„Jasno je da sami nećemo moći da izguramo rok da 2030. bude zaustavljeno proizvodnja novih motora na fosilna goriva”, rekao je on za „Štutgarter nahrihten”, dodajući da će umesto toga tražiti „jasno priznanje da ćemo sve uraditi da napravimo automobil budućnosti, koji će biti automatizovan i bez emisije štetnih gasova”.

I njegova koleginica Peterova je prekjuče naprasno za „Rajniše post” rekla da će u pogledu gašenja termoelektrana biti „pragmatični”.

„Za nas nije važno da li je poslednja elektrana koja radi na ugalj biti zatvorena 2030. ili 2032. Mi smo pragmatični. Ključno je smanjenje emisije ugljen-dioksida”, rekla je ona, dodajući da je za Zelene važno da da „emisija ugljen-dioksida do 2020. bude smanjena za 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. kao i da budu ispunjeni ciljevi za 2030”.

I „pragmatična” Merkelova će bez ikakvih problema pristati na ove revidirane zahteve Zelenih, jer su oni već deo zvanične politike Nemačke, premda malo ko veruje da će biti ispunjeni u roku. Nedavni izveštaj nemačkog ministarstva za životnu sredinu ukazao je da će Nemačka teško do 2020. smanjiti emisiju štetnih gasova za 40 odsto, već da će u najgorem slučaju to biti 31,7 odsto, a u najboljem 32,5. A potpredsednik FDP-a ističe da se ne može tek tako zatvoriti ceo industrijski sektor i zabraniti automobili.

„To je nezamislivo za industrijsku zemlju kao što je Nemačka. Nismo izabrani kako bi ugasili stotine hiljada radnih mesta”, istakao je za „Pasauer noje prese” Kubicki.