„Prvi pištolj” grčkih terorista na slobodi

Za sve ove godine, od 2002, kada su članovi „17. novembra” pohapšeni, Kufodinas nije prestao da šalje poruke ispunjene mržnjom prema vlasti. U knjizi koju je u julu objavio iz zatvora detaljno je opisao većinu akcija svoje terorističke grupe i način na koji je lično likvidirao ljude, nalazeći za to opravdanje.

Grčka javnost je u šoku. Neverica da je davanje dvodnevnog izlaska iz zatvora ovom teroristi uopšte moglo da se desi prisutna je među političarima, diplomatama, običnim ljudima, jer do njegovog nagradnog boravka na slobodi dolazi neposredno posle terorističkog napada na sedište socijalističke partije Pasok i policajca koji je bio u obezbeđenju. Ovo je trenutak u kojem je ponovo očigledno da, iako se zvanično tvrdilo drugačije, terorizam u Grčkoj nije iskorenjen i da je stasala nova generacija terorista, učenika Kufodinasa i „17. novembra”, koji ne prezaju od podmetanja bombi na mnogoljudnim mestima, bacanje bombi na ambasade, slanja pisama sa eksplozivom, napada na policiju.

Godinama nakon hapšenja pripadnika „17. novembra”, pojavljivanje novih terorističkih grupa vlast i policija su bojažljivo nazivali gradskom gerilom, anarhistima, kapuljašima... Prvo su to bile kamenice, uništavanje prodavnica i državnih zgrada, a onda paljenje banke u centru Atine, u kojoj je nastradalo nekoliko zaposlenih. Usledile su bombe, Molotovljevi kokteli, ranjavanje policajaca. I dalje su to, prema zvaničnim tumačenjima policije koja je tvrdila da terorista više nema u Grčkoj, bile grupe anarhista dok praksa nije pokazala da je reč o novoj generaciji terorista koji preuzimaju odgovornost za svaku akciju.

Zbog puštanja Kufodinasa, koji je izlazak – uz obavezu da se dva puta dnevno javlja lokalnoj policiji – slavio u lokalnoj taverni sa prijateljima, atmosfera u Atini i celoj Grčkoj je uzavrela. Koalicioni partner u Ciprasovoj vladi, partija Anel sa ministrom odbrane Kamenosom na čelu, osudila je ovu odluku. Isto su reagovale sve partije dok je predstavnik vlade Aleksis Cipras saopštio da ona nema nikakve veze sa odlukom koju je doneo zatvorski savet.

Niko od poslanika nije negirao potrebu humanog odnosa prema zatvorenicima, ali, kako je to rekao lider opozicione Nove demokratije Kiariakos Micotakis: „Za teroriste kao što je Kufodinas, koji su neprijatelji demokratije, minimum tolerancije mora da bude ravan nuli. Jer, on je ideološki vođa novim teroristima, on mlade ljude poziva da postanu ubice.”

Dora Bakojani, čiji je prvi suprug poginuo 1989. upravo od ruku Kufodinasa i njegovih terorista, zahteva da vlada i ministar pravosuđa zauzmu jasan stav zbog odluke zatvorskog saveta da, kako je rekla „prvi pištolj ’17. novembra’ pusti da slobodno šeta i opšti sa istomišljenicima i da niko ne može da garantuje kako će on iskoristiti dva dana slobode”.

Postoji i opasnost od bekstva, jer je takvu priliku jedan od pripadnika „17. novembra” iskoristio, mada je kasnije uhvaćen.

Oštro su reagovali i ambasador Velike Britanije Kejt Smit i američki ambasador Džefri Pjat, naglašavajući da je to neodgovorno prema porodicama stranih diplomata, konkretno predstavnika SAD koga je Kufodinas ubio 1975. i britanskog koji je ubijen 2000. godine.

Ministar pravde Kontonis, koji se našao pod oštrim optužbama poslanika u parlamentu, podsetio je da je, bez obzira na sve, Kufondinas po zakonu imao pravo da podnese zahtev za kraći izlazak, koji mu je, bez obaveze da konsultuje druge organe, zbog dobrog ponašanja odobrio zatvorski savet. Ministar je upozorio poslanike da su imali mogućnost da izraze nezadovoljstvo ovom zakonskom odredbom i da je na vreme promene. Podsetio je, takođe, da su poslanici nekih prethodnih sastava parlamenta glasali za mogućnost da se kod najtežih kazni kraći izlazak odobri posle 14 godina provedenih iza rešetaka i da je 2015. taj rok smanjen na osam godina.