​Diplomatska koplja

Ukrštena diplomatska koplja velikih preko Srbije – mogao bi da bude upečatljiv detalj na krokiju minule sedmice. Poruku zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Hojta Brajana Jija Srbiji da ne sedi na dve stolice, oko koje se prethodno podigla velika prašina, komentarisao je i ruski ambasador Aleksandar Čepurin, ocenjujući da je Srbija poseti Jija dala nesrazmeran značaj njegovom rangu. „Gledam fotografije koje su objavljene u novinama. S jedne strane Lavrov, s druge američki izaslanik...

Jasna je razlika – Lavrov je ministar spoljnih poslova, a gost koji je doputovao u Srbiju sedamdeset peti zamenik dvadeset četvrtog pomoćnika zamenika ministra inostranih poslova. To su različiti rangovi, i to nije uporedivo”, rekao je Čepurin, uz objašnjenje da u diplomatskoj praksi „poseta” jeste poseta ministra, premijera, predsednika, a da je u slučaju američkog zvaničnika to putovanje ili poslovno putovanje, dolazak na konsultacije.

 

Sam Ji, koji se pominje i kao budući ambasador SAD u Makedoniji, ustvrdio je potom da je našu zemlju samo savetovao, a ne da joj je uručio ultimatum. „Na konferenciji u Beogradu pre nedelju dana sam, možda nesmotreno, upotrebio srpsku izreku da se ne može sedeti na dve stolice – ali to je bilo u kontekstu saveta Srbiji, kako da brže ide ka EU. To nije bio ultimatum, niti upozorenje”, rekao je, iznoseći i uverenje da Rusija, s jedne strane, i SAD i EU s druge, imaju potpuno suprotne vizije regiona.

Iz Brisela su, međutim, preneli da izjave ovog američkog zvaničnika da Srbija neće napredovati ka članstvu u EU ako se ne odrekne tesnih veza s Rusijom predstavljaju stavove „koji se mogu pripisati samo njemu” i nisu usaglašeni s EU. Uz to je u evropskim diplomatskim izvorima potvrđeno i da je Rusija zatražila od Brisela objašnjenje kako Vašington sebi može pripisati pravo da u ime EU odlučuje da li će ili ne neka zemlja postati nova članica.

Na ovu temu oglasili su se kasnije i izvestilac EP Dejvid Mekalister i američki ambasador Kajl Skot. Mekalister je podvukao da jedino članice EU odlučuju ko će i kada u članstvo, dok je Skot tvrdio da SAD ne traži od Srbije da bira između EU i Rusije.

Gotovo uporedo s ovom pričom, prošle sedmice pojačale su se i varnice na relaciji Srbija–Ukrajina, ali sva je prilika da se zasad neće dalje razbuktavati. Posle „određenih smetnji”, kako je spor u petak opisao ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ukrajinski ambasador Oleksandar Aleksandrovič vraća se u Srbiju, nakon čega će biti razmotreno i pitanje povratka srpskog ambasadora Radeta Bulatovića u Kijev.

„Smetnje” su krenule od izjave ambasadora Aleksandroviča da „Moskva koristi Srbiju i srpski faktor da destabilizuje Balkan i uništi Evropu”. Onda je usledilo upozorenje ovdašnjeg MSP-a Aleksandroviču da se vrati u okvire Bečke konvencije, inače će zemlja preduzeti korake, „uobičajene u ovakvim slučajevima”. Kijev je zatim povukao svog ambasadora na konsultacije, nakon čega je preneto da je ukrajinski šef diplomatije Pavlo Klimkin razgovarao s Aleksandrovičem o problemu „srpskih plaćenika koji se bore u Donbasu na strani ruskih terorističkih snaga”.

Sve je to bio razlog da i ambasador Bulatović bude pozvan na konsultacije. Ministar Dačić objasnio je tada da se navodima Ukrajine o učešću srpskih plaćenika na ruskoj strani zapravo želi ostvariti dodatni pritisak na Srbiju da se distancira od Rusije. Istakao je i da ne možemo dozvoliti da postanemo žrtva odnosa u Ukrajini i žrtva problema na relaciji Zapad – Ruska Federacija, kao i da Srbiju „nije mogao da uplaši” ni Hojt Ji, a „kamoli ambasador Ukrajine”.

A, da bi uzavrele strasti mogle ubrzo da se stišaju, nagovestila je u četvrtak poruka predsednika Vučića da je važno „da se spusti lopta” jer Ukrajinci su Srbima prijateljski narod, kao što su i Srbi Ukrajincima.

Dan ranije predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (šire poznat po uverenju da neće biti proširenja do 2020) izjavio je kako očekuje da će Srbija ući u EU i pre 2025. godine, što je zvučalo ohrabrujuće za srpsku evrointegraciju. „Čini mi se da smo prvi put na takav način dobili jasnu vizuru naše budućnosti”, prokomentarisao je Junkerovu ocenu srpski predsednik, koji je istakao i da je pred Srbijom još dosta posla, pa nam, kaže, ostaje da budemo hrabri i odlučni i pokušamo da uradimo sve da do 2023. godine postanemo članica. „Ne obećavam, ali mislim da je moguće do 2023. godine”, podvukao je Vučić, dodajući da „to uvek zavisi od nas i našeg rada, većim delom, ali i od odluke zemalja članica, kao i od odnosa prema Kosovu i Metohiji”.

U vezi s predstojećim zadacima je, sudeći prema njegovim rečima, i eventualna odluka o raspisivanju parlamentarnih izbora zajedno s beogradskim. Uz najavu da bi iduće nedelje SNS trebalo da donese odluku oko tih izbora i naglasak da je sam izneo argumente protiv, Vučić je ukazao i na „snažan argument” onih koji su „za”, jer navode da bi raspisivanjem izbora u februaru, dobili četiri godine u kojima bi zemlja mogla da se posveti evropskom putu i rešavanju problema.