Zelena patrola zatvorila i ciglanu

– Udruženje građana „Vojvođanska zelena inicijativa”, osnovano kao nepolitičko, neprofitno i nevladino. Cilj je da pružimo mogućnost ljudima u unutrašnjosti da kažu šta ih tišti, jer u tim malim sredinama meštani su „zarobljenici” korupcije u oblasti zaštite životne sredine. Sme da zagađuje samo onaj ko je korumpirao nekoga – inspektora, donosioce odluka... Uloga „Patrole na delu” upravo je da pomogne onima koji se dugo i opravdano bore tako što će im omogućiti pristup medijima i inspekcijama. Dobro sarađujemo sa štampanim, elektronskim i internet medijima. Nama se veruje! Jer naše informacije su pouzdane i proverene – kaže za „ Politiku” Ruža Helać, idejni tvorac projekta koji je posvećen borbi za očuvanje životne sredine.

Sve je, kako kaže Ruža, počelo tako što je 13 žena iz Novog Sada, profesorki i novinarki, imalo želju da unese „ženski momenat” u zaštitu životne sredine.

– Najveću podršku imala sam od profesorke dr Milice Matavulj. Ona je profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu, Departman za biologiju i ekologiju, na Univerzitetu u Novom Sadu. Krenuli smo sa organizovanjem seminara „Svaka vest je ekološka vest”, za mlade novinare iz cele Srbije. Ne zato što su loši, već zato što idu sa teme na temu i nisu u mogućnosti da sagledaju ekološki aspekt, a građanima je to najvažnije. Osnovano je i Udruženje eko-novinara. Međutim, nije dalo željene rezultate – da novinari budu angažovani – objašnjava naša sagovornica razlog za osnivanje „Zelene patrole” 2008. godine.

– Imali smo vrlo jasnu ideju, mobilna grupa ekologa koja će izlaziti na teren. Da ne bi bilo nesporazuma, novinar, recimo, izađe na teren zbog pomora ribe. Kažu da je uzrok nedostatak kiseonika, i to je informacija. Nedostatak kiseonika imate kada neko u vodu pusti organsku materiju i ona potroši kiseonik, što dovodi do trovanja riba, ali se to prećuti – pojašnjava Helaćeva.

Prvi koordinator „Patrole” bio je Andor Luhović, tada apsolvent na Fakultetu tehničkih nauka.

– Da bismo postigli veću efikasnost, 2010. godine pokrenuli smo dokumentarni TV serijal „’Zelena patrola’ na delu”. Sredstva smo dobili od Fonda za životnu sredinu Republike Srbije i posle uspešno urađenih 13 emisija dobili smo sredstva od finske ambasade i Agencije za borbu protiv korupcije, tako da smo imali sredstva da radimo u kontinuitetu – priseća se Ruža da prate probleme dok ne budu rešeni i trenutno je oko 60 aktuelnih.

– Mesečno snimamo jednu novu emisiju i tri do četiri ažuriramo. Ima i onih na koje je stavljena tačka, koje su uspešno završene. Prvo smo se bavili livnicom  u Kragujevcu. Radila je u gradu, preko puta obdaništa. Ljudi su se od 2002. godine borili, protestovali, a zatvorena je tek nakon emitovanja naše emisije, posle šest meseci. Rešen je i problem u Čučugama, u opštini Ub. Tu je došao slovenački investitor za fabriku prerade gume uz primenu postupka koji zagađuje životnu sredinu. Građani su se borili dve godine. Pozvali su nas kada su videli da će gradska vlast izdati dozvolu, srećom investitor je ubrzo odustao. Na Ibru je trebalo da se gradi 11 mini-hidrocentrala. Održana je javna rasprava – i da li treba da kažem da nema nijedne brane – zadovoljna je naša sagovornica. – Neki će se setiti i Zajače. U trenutku kada je nekadašnji ministar ekologije Srbije Oliver Dulić uručivao nagradu za najekološkiju firmu, otišli smo da snimimo katastrofalnu ekološku situaciju. Vrhunac cinizma bio je da kompanija finansira projekte za pomoć deci, a deca u Zajači su obolevala zbog olova koje im je bilo u krvi zbog rada topionice, ali i to smo razotkrili.

Poslednjih pet godina koordinatorka „’Zelene patrole’ na delu” je Milica Alavanja, inženjer zaštite životne sredine. Naučila je novinarski posao i montažu, tako da uz Ružu Helać, autora i urednika projekta, i snimatelja, čini tročlani tim „Patrole”. Zanimljivo je da se serijal emituje na 100 nacionalnih, regionalnih i lokalnih televizija, prevodi se na mađarski, makedonski, španski i engleski.

– Snimamo i u regionu, Grčkoj, Italiji, Rumuniji... Na primer, pozvali su nas načelnici mesta sa Halkidikija da im pomognemo. Problem predstavlja eksploatacija zlata na Halkidikiju od strane jedne kanadske kompanije sa kojom je ugovor napravila grčka vlada. Eksploatisanje zlata jedan je od najvećih zagađivača prirode i voda, svega... Za taj film dobili smo prvu nagradu na ekološkom festivalu u Budimpešti – ističe naša sagovornica, uz najavu da za koji dan očekuju rezultat sa devetog međunarodnog festivala zaštite životne sredine u Kalkuti u Indiji. Nominovani su za nagradu u kategoriji internacionalna serija, ako „padne” nagrada javićemo.