Ubojiti kundak Džejka Mandušića

Džejms Me­štro­vić: Od­li­ko­van Me­da­ljom ča­sti u Pr­vom svet­skom ra­tu. Umro je ne­de­lju da­na pre pri­mir­ja, od špan­skog gri­pa. Nje­go­vi po­smrt­ni osta­ci pre­ne­ti su ame­rič­kim bro­dom iz Fran­cu­ske u Cr­nu Go­ru, a sa­hra­njen je u rod­nom se­lu kod Tiv­ta.

Majkl Vu­le­tić: „Pa­do­bran­ski Go­li­jat iz Či­ka­ga” s tri Pur­pur­na sr­ca (Nor­man­di­ja, Ho­lan­di­ja, Si­ci­li­ja) i Sre­br­nom zve­zdom za za­slu­ge u Dru­gom svet­skom ra­tu. Od­mi­la na­zvan Ve­li­ki Majk, iz­u­zet­no vi­sok i ši­ro­kih ra­me­na, bio je la­ka me­ta i tri pu­ta ra­nja­van, ali ga ni­šta ni­je mo­glo za­u­sta­vi­ti. Me­đu pet­na­e­stak me­da­lja do­bio je i ne­ko­li­ko fran­cu­skih, ho­land­skih i bel­gij­skih. Nje­gov brat Džordž, ra­di­sta-mi­tra­lje­zac, od­li­ko­van je tri pu­ta, dru­gi brat Eli je slu­žio na pod­mor­ni­ci ko­ja je pa­tro­li­ra­la ju­žnim Pa­ci­fi­kom, a do­pri­nos u bor­bi pro­tiv fa­ši­zma da­li su i tre­ći brat ka­plar Di­mi­ter, kao i nji­ho­ve tri se­stre.

Džon Vil­son Mi­nić: Po­sled­njom Me­da­ljom ča­sti (naj­ve­će voj­no od­li­ko­va­nje za hra­brost ko­je se do­de­lju­je po­je­din­cu u SAD) za ak­ci­ju u Dru­gom svet­skom ra­tu do­bio je voj­nik iz Pen­sil­va­ni­je, Džon Vil­son Mi­nić. U no­vem­bru 1944. go­di­ne, na­pad nje­go­ve če­te je u Ne­mač­koj za­u­sta­vljen min­skim po­ljem, što je voj­ni­ke iz­lo­ži­lo že­sto­koj ar­ti­lje­rij­skoj i mi­no­ba­cač­koj va­tri. Mi­nić je po­veo če­ti­ri do­bro­volj­ca kroz bo­dlji­ka­ve ži­ce i min­sko po­lje, ali im je na­lo­žio da se za­klo­ne. On je sam pr­vo uni­štio mi­tra­lje­sko gne­zdo, is­ko­ri­stio za­ro­blje­ne Nem­ce kao vo­di­če kroz min­sko po­lje, a po­tom uni­štio i go­to­vo či­ta­vu če­tu ne­pri­ja­te­lja. Na­ga­zio je na mi­nu „od­skoč­na be­ti” to­kom pre­la­ska dru­gog min­skog po­lja, opet kre­ću­ći se sam, is­pred svih, kroz ne­pre­kid­nu ne­pri­ja­telj­sku va­tru. Imao je 36 go­di­na. Od­li­ko­va­nje je post­hum­no uru­če­no Mi­ni­će­voj udo­vi­ci 1948. go­di­ne.

Džordž Ma­mu­la: Ovaj na­red­nik voj­ske SAD bio je po­znat ši­rom sve­ta po svo­joj hra­bro­sti, a u Ko­rej­skom ra­tu je od­li­ko­van Kr­stom za iz­u­zet­nu slu­žbu. To­kom Dru­gog svet­skog ra­ta bio je pri­pad­nik ču­ve­ne spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce Me­ri­lo­vi raz­boj­ni­ci u Bur­mi. Pri­pa­dao je Le­gi­ji hra­brih, a nje­go­va de­la za­be­le­že­na su u „Ho­lu hra­bro­sti” u Pit­sbur­gu.

Te­re­za Đu­rić: Pen­zi­o­ni­sa­na je 2013. go­di­ne u či­nu bri­gad­nog ge­ne­ra­la Rat­nog va­zdu­ho­plov­stva SAD. Na po­sled­njem slu­žbe­nom po­lo­ža­ju bi­la je za­me­nik di­rek­to­ra Sve­mir­skog i oba­ve­štaj­nog od­se­ka u Pen­ta­go­nu. Vla­snik je ne­ko­li­ko fa­kul­tet­skih di­plo­ma (kom­pju­ter­ske na­u­ke, stra­te­ške stu­di­je…) i dva­de­se­tak od­li­ko­va­nja, me­đu ko­ji­ma su Znač­ka sve­mir­ske ko­man­de, Me­da­lja rat­nog va­zdu­ho­plov­stva za iz­u­zet­ne za­slu­ge u slu­žbi, Me­da­lja za slu­žbu u ra­tu pro­tiv glo­bal­nog te­ro­ri­zma… Slu­ži­la je u Ira­ku, Av­ga­ni­sta­nu, Azi­ji, na Ha­va­ji­ma… Po­sle pen­zi­o­ni­sa­nja po­sta­la je ko­man­dant ka­de­ta Žen­skog in­sti­tu­ta za li­der­stvo Vir­dži­ni­je.

Džordž Buč Ka­ra­mar­ko­vić: Pi­lot, ge­ne­ral-ma­jor Ma­rin­skog kor­pu­sa SAD. Za­be­le­že­no je da je od­ra­stao u rad­nič­koj po­ro­di­ci u srp­skoj za­jed­ni­ci u okru­gu Bi­ver u Pen­sil­va­ni­ji, da je Bo­žić sla­vio u ja­nu­a­ru u skla­du s pra­vo­slav­nim obi­ča­ji­ma, a u pu­tu­ju­ćoj bi­bli­o­te­ci ka­sni­jeg „pu­kov­ni­ka K”, ka­ko su ga zva­li, iz­dva­ja­le su se knji­ge „Si­lo­va­nje Sr­bi­je” i „Ro­do­ljub ili iz­daj­nik” (bi­o­gra­fi­ja Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća). Bio je pi­lot he­li­kop­te­ra u Pred­sed­nič­koj he­li­kop­ter­skoj eska­dri­li to­kom Re­ga­no­vog man­da­ta, a u slu­žbu se vra­tio na­kon 11. sep­tem­bra u Mi­ni­star­stvu do­mo­vin­ske si­gur­no­sti.

Knji­gu „Sr­bi – ame­rič­ki rat­ni he­ro­ji”ob­ja­vio je Me­di­ja cen­tar „Od­bra­na”, a po­dr­ža­la am­ba­sa­da SAD u Be­o­gra­du. Du­šan Ba­bac je sa­rad­nik Isto­rij­skog mu­ze­ja Sr­bi­je i be­o­grad­skog Voj­nog mu­ze­ja i autor ve­li­kog bro­ja čla­na­ka i knji­ga o voj­noj isto­ri­ji Sr­bi­ji. On je i je­dan od auto­ra iz­lo­žbe i ka­ta­lo­ga „Slu­žbe­nog ode­lo Sr­bi­je u 19. i 20. ve­ku”, or­ga­ni­zo­va­noj u SA­NU, i kon­sul­tant za uni­for­me u broj­nim fil­mo­vi­ma i po­zo­ri­šnim pred­sta­va.