Žene spremnije da izađu iz začaranog kruga nasilja

– Že­ne u Sr­bi­ji, za­hva­lju­ju­ći do­sled­noj pri­me­ni ovog za­ko­na, sa­da ima­ju vi­še sa­mo­po­u­zda­nja, hra­bri­je su i sprem­ni­je da iza­đu iz za­ča­ra­nog kru­ga na­si­lja i uža­sa u ko­jem ži­ve. Oso­ba ko­ja tr­pi na­si­lje je is­cr­plje­na, upla­še­na, ni­ko joj ne ve­ru­je i ni­ko je iz okru­že­nja ne po­dr­ža­va i za­to je va­žno da im po­mog­ne­mo da do­ne­su od­lu­ku, da bu­du upor­ne i da ne od­u­sta­nu od pro­ce­su­i­ra­nja brač­nih ili van­brač­nih part­ne­ra. Na­si­lje u po­ro­di­ci ni­je vi­še lič­na stvar, već dru­štve­no i dr­žav­no pi­ta­nje i dr­ža­va će do­sled­nom pri­me­nom za­ko­na stro­go ka­žnja­va­ti na­si­lje – ka­že Bi­lja­na Po­po­vić Iv­ko­vić.

U ma­njim gra­do­vi­ma i ru­ral­nim pod­ruč­ji­ma že­ne se te­že od­lu­ču­ju da pri­ja­ve na­sil­ni­ke. To je, ka­ko na­vo­di na­ša sa­go­vor­ni­ca, utvr­đe­no na osno­vu iz­re­če­nih hit­nih me­ra po po­li­cij­skim upra­va­ma.

– Baš to bi­će ubu­du­će fo­kus na­šeg ra­da u sa­rad­nji sa dru­gim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. To su uglav­nom že­ne eko­nom­ski za­vi­sne, su­o­če­ne sa broj­nim po­te­ško­ća­ma ko­je nji­hov po­lo­žaj u za­jed­ni­ci u ko­joj ži­ve či­ni iz­u­zet­no ne­po­volj­nim. Že­li­mo da im po­mog­ne­mo da po­no­vo iz­gra­de sa­mo­po­u­zda­nje i da ko­rak po ko­rak, uz po­dr­šku, do­ne­su va­žnu od­lu­ku, a to je ži­vot bez na­si­lja – na­vo­di dr­žav­na se­kre­tar­ka MUP-a.

Do­sled­na i ade­kvat­na po­li­ti­ka ka­žnja­va­nja na­si­lja u po­ro­di­ci po­sto­ji, ali upo­re­do se mo­ra ra­di­ti na pre­ven­ci­ji, jer su, na­ža­lost, rod­na dis­kri­mi­na­ci­ja i pa­tri­jar­hal­ni mo­del od­no­sa stvo­ri­li ste­re­o­ti­pe o pod­re­đe­noj ulo­zi že­ne, što je ne­do­pu­sti­vo, na­po­mi­nje Bi­lja­na Po­po­vić Iv­ko­vić.

No­vi za­kon dao je od­lič­ne re­zul­ta­te, po hit­nom po­stup­ku iz­ri­ču se me­re za­šti­te, a vr­lo je bit­no što je, iz­gle­da, do sve­sti na­sil­ni­ka do­pr­la in­for­ma­ci­ja da u slu­ča­ju na­sil­nič­kog po­na­ša­nja vi­še ne­će mo­ći ta­ko la­ko da se iz­vu­ku ne­ka­žnji­vo kao što je to bi­lo do sa­da, sma­tra Ve­sna Sta­no­je­vić, ko­or­di­na­tor­ka Si­gur­ne ku­će.

– Baš to upo­zo­re­nje na­sil­ni­ci­ma da će od­go­va­ra­ti za svo­je po­stup­ke je naj­va­žni­je. Mi to vi­di­mo po nji­ho­vim ko­men­ta­ri­ma to­kom raz­go­vo­ra. Ka­da nas na­sil­nik pi­ta: „Je l’ to sa­da zna­či da ja ne smem vi­še da po­gle­dam svo­ju že­nu po­pre­ko”, vi­di­te da oni raz­mi­šlja­ju o po­sle­di­ca­ma, bez ob­zi­ra na to što pred na­ma ka­ri­ki­ra­ju pro­pi­se. Da je si­tu­a­ci­ja da­nas dru­ga­či­ja ne­go pre pet me­se­ci, vi­di se i po po­da­ci­ma ko­ji uka­zu­ju da je broj tra­gič­nih slu­ča­je­va ma­nji: pre ne­dav­nog zlo­či­na kod So­po­ta, pret­hod­ne dve tra­ge­di­je od­i­gra­le su se u ju­lu, i to kod cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad. U ovoj go­di­ni ubi­je­ne su 22 že­ne i dvo­je de­ce, a pret­hod­nih go­di­na u istom pe­ri­o­du bi­lo je da­le­ko vi­še slu­ča­je­va sa smrt­nim is­ho­dom – ka­že za „Po­li­ti­ku” Ve­sna Sta­no­je­vić.

Da je broj žr­ta­va ko­je su stra­da­le od ru­ke na­sil­ni­ka ma­nji po­ka­zu­je i po­da­tak da je u 2016. go­di­ni, do 13. no­vem­bra, ubi­je­no 27 že­na i tro­je de­ce. Že­na u si­gur­noj ku­ći ima i da­lje, ali to se i oče­ki­va­lo, jer ni­je­dan za­kon ne mo­že da re­ši sva­ki po­je­di­nač­ni slu­čaj na­si­lja u po­ro­di­ci, ali te že­ne sa­da ima­ju na­du da će se si­tu­a­ci­ja u ko­joj se na­la­ze re­ša­va­ti u nji­ho­vu ko­rist, što po­ka­zu­je i to da su nad­le­žni sprem­ni da im po­mog­nu u sva­kom po­gle­du, a to se pu­no raz­li­ku­je od ra­ni­jeg pe­ri­o­da, ob­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca.