Pedeseti rođendan prvih kraljevačkih trojki

Na kraju je pomenula i stanovanje u jednom sobičku u naselju Ribnici i dodala:

– Dugo smo se premišljali da li uopšte da imamo decu ali smo, ipak, rešili da još jedna usta hranimo. Međutim, ispade ono čemu se ni u snu nismo nadali. I, šta da radimo sada, kuda ćemo sa troje dece... – zapitala je tada majka Vladimirka, a „Politika” zabeležila.

A, onda, prateći napise u novinama, uviđamo da se, za današnje vreme desilo čudo. Grad je, takoreći, skočio na noge. Trojke su postale briga ne samo roditelja već i Kraljevčana, pa i drugih ljudi. Počela je da pristiže pomoć sa svih strana u novcu, hrani, odeći, obući... Jesu se trojke, posle tromesečnog boravka u beogradskoj dečijoj klinici, kako bi očvrsle pošto je svaka težila ispod dva kilograma, vratile u pomenuti sobičak.

Ali, grad je roditeljima obećao stan, čak je formiran i odbor za brigu o trojkama, a majci je pored pomoći njene sestre Stane Nikolić, pomagalo i čitavo odeljenje četvrtog razreda ovdašnje medicinske škole. Dragiša je uskoro dobio bolje plaćeni posao, umesto krampa počeo je da vozi za trgovinsko preduzeće „Prehrana”. Možda bi tadašnja vlast zaboravila na obećanje u vezi sa stanom za trojke da ih novinari redovno na to nisu podsećali. I, posle skoro tri godine, u mnogim novinama je 11. jula 1970. osvanuo naslov „Trojke dobile stan”. Uselila se ova, iznenada brojna porodica u šezdesetak kvadrata, u prvoj stambenoj zgradi u naselju Ribnici.

Danas u tom stanu, posle nedavne smrti njihovih roditelja, živi jedna od trojki Dragana Trifunović, zaposlena u kraljevačkoj bolnici. Kod nje se sestre najčešće okupljaju povodom praznika. Dođe i Olivera, koja po udaji nosi prezime Vujović a živi u Kragujevcu. Ona se sa suprugom bavi privatnim poslom i imaju sina i kćerku. Gordana, koja je sada Micić, radi u trgovini, a udata je i živi u Kraljevu, takođe ima sina i kćer.

– Nema u našim porodicama trojki a ni blizanaca... Inače, ja od moje kćerke Nevene imam i unuke. Tako sam prva od nas sestara postala „baba” iako sam najmlađa. Mlađa sam od njih dve, a na savet sam došla neočekivano. Lekari su mislili da je porođaj gotov sa Oliverom i Gordanom i da je reč o bliznakinjama. Onda nije bilo ultrazvuka, a majci posle porođaja njih dve i dalje nije bilo dobro. Laknulo joj je kad je utvrđen razlog bolova. Rođena sam tri sata posle sestara. Inače, one su jednojajčane a ja sam posebno – kaže Gordana.

Na to se njene sestre, tokom rođendanskog slavlja, šale kako je i kasnije Gordana bila „posebno”, nije htela sa njima da se udružuje u dečijim igrama i zbog nje su od roditelja ponajviše dobijale batine... Pedeseti rođendan ove tri sestre, prvih kraljevačkih trojki, pored šale bila je i prilika da se podsete na školovanje, devojačke dane, učešće na radnim akcijama...

Govorile su i o tome da su bile istinska briga društva, a mi smo u nadležnoj gradskoj službi doznali da roditelji današnjih trojki nemaju baš nikakvu privilegiju iako je Kraljevo, što se nataliteta tiče, odavno u minusu...