Marš migranata iz Grčke ka Makedoniji
Od našeg dopisnika
Atina – Desetine migranata, koji stižu iz cele Grčke, okupljaju se već nekoliko dana u centru Soluna, odakle nameravaju da krenu na marš prema severnoj granici Grčke. Pogranične jedinice su u pripravnosti jer nije nemoguće da ogorčeni migranti pokušaju da na silu pređu granicu prema Makedoniji.
Reč je uglavnom o mladim muškarcima, ženama i deci koji su stekli uslov da sa azilantskim papirima otputuju u zapadnu Evropu i tamo se pridruže svojim porodicama. Međutim, kako ovaj proces ozbiljno kasni i u mnogim slučajevima je prekoračen šestomesečni zakonski rok u kome imaju pravo da se ujedine sa najbližima u drugim evropskim zemljama, migranti su odlučili da sami reše problem.
Preko društvenih mreža pozvani su na okupljanje u Solunu, odakle će, kako kažu, po svaku cenu krenuti dalje. S obzirom na to da je takozvana balkanska ruta zatvorena, strahuje se od incidenata na grčko-makedonskoj granici. Dodatni problem za grčku vladu, koja je pristala na aranžman sa Berlinom da se privremeno odloži slanje migranata u Nemačku, činjenica je da je reč mahom o migrantima sa urednim azilantskim papirima.
U međuvremenu, zabrinjava broj novih migranata koji svakodnevno, uglavnom sa turske obale, stižu u Grčku. Samo od početka ovog meseca na ostrva u Egeju stiglo je 1.600 novih migranata. Lokalne vlasti na Lezbosu, gde ih je pristiglo najviše, čak hiljadu, u teškom su položaju jer nemaju kapacitete da prime nove migrante. Svi apeli koji su gradonačelnici Lezbosa, Hiosa i Samosa uputili vladi u Atini, insistirajući na tome da se migranti što pre prebace na kopno i tako izbegnu neredi u kampovima na ostrvu, za sada ostaju bez većeg rezultata. Ministarstvo za migracije je priznalo da niko ne zna šta će sa migrantima, kojih je u Grčkoj već sada „zarobljeno” 65.000.
Smeštajni kapaciteti za njih su za više od 300 procenata prepunjeni. Migranti žive u neadekvatnim higijenskim uslovima, bez dovoljno hrane i odeće, i to na pragu zime, u uslovima velikih kiša i poplava koje su pogodile mnoge delove Grčke. Lokalne vlasti ne pristaju na proširenje postojećih kampova na ostrvima jer je broj migranata već i sada duplo veći od broja stanovnika. Sve češći su neredi, međusobni sukobi migranata, ali i pljačka imovine stanovnika ostrva, koji žive u strahu i kojima je, upravo zbog migrantske krize, broj turista od kojih su živeli desetkovan.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
