Mogerinijeva napustila sastanak sa Haradinajem

Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini napustila je juče sastanak Saveta za Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji uvređena zbog insistiranja premijera takozvanog Kosova Ramuša Haradinaja da se poveća učešće SAD u procesu dijaloga Beograda i Prištine. Ovu informaciju juče je preneo i Tanjug pozivajući se na svoje diplomatske izvore, uz navode da je Haradinaj insistirao na većem učešću SAD u procesu dijaloga između Beograda i Prištine kome posreduje EU.

„Ona je ovo uzela lično i nervozno napustila sastanak i nije se više vratila”, citirao je Radio slobodna Evropa navode svog izvora iz sedišta EU.

Više medija prethodno je juče objavilo da je Evropska unija iznenada i u poslednjem trenutku otkazala zajedničku konferenciju šefice evropske diplomatije i predsednika vlade u Prištini. Maja Kocijančič, portparolka EU zadužena za zapadni Balkan, kao razlog navela je „agendu”. Međutim, portal „Kossev” pozivajući se na prištinski list „Koha ditore” objavio je da je sastanak Mogerinijeve i Haradinaja bio napet. Kosovski dopisnici iz Brisela izvestili su da je u toku razgovora učesnika Saveta SSP vladala loša atmosfera.

Vesti o tenzijama u Briselu nisu zvanično potvrdili ni u kabinetu evropske komesarke za spoljnu politiku, ni u kabinetu Haradinaja. Ono što je činjenica jeste da je zajednička konferencija za medije Mogerinijeve i predstavnika vlade sa kojim se organizuje sastanak, uobičajeni deo dnevnog reda kada se jednom godišnje održava sastanak Saveta SSP-a. Tako je bilo u četvrtak kada je u Briselu boravila predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ali i u sredu kada su tamo bili predstavnici zvanične Tirane.

U zvaničnom saopštenju EU, na sajtu Evropskog saveta objavljenom juče ne pominje se da je Brisel otkazao prethodno najavljeno zajedničko obraćanje Mogerinijeve i Haradinaja, ali ni da je šefica evropske diplomatije napustila sastanak. Između ostalog, istaknuta je važnost kontinuiranog angažovanja u dijalogu Prištine i Beograda uz posredovanje EU kao i značaj primene svih postignutih dogovora bez odlaganja. Navodi se i da je Kosovo izrazilo čvrstu posvećenost tome da brzo sprovede ključne reforme koje podrazumeva SSP u bliskoj koordinaciji sa evropskim institucijama.

Za to vreme iz Prištine je stiglo saopštenje kako je „premijer Haradinaj naglasio da je ovom dijalogu potreban nov format i određeni rokovi kako bi se završio konkretnim rezultatom i uzajamnim priznavanjem”.

Tako je, prema izveštajima evropskih medija, ali i medija iz Beograda i Prištine, u napetoj atmosferi završena prva poseta Ramuša Haradinaja Briselu, od kada je preuzeo aktuelni mandat premijera. Sve to odigralo se tek dvadesetak dana pošto je Haradinaj odbio da se sastane sa zamenicom generalnog sekretara NATO Rouz Gotemeler, a potom i da prisustvuje zajedničkoj konferenciji u štabu KFOR-a u Prištini. Kao razlog navodi se to što je premijer Kosova odbio uslove španskog ambasadora pri Severnoatlantskom savezu koji je od predstavnika takozvane kosovske države zahtevao da se na sastanku ne predstavljaju funkcijama koje obavljaju, budući da Madrid ne priznaje njihovu nezavisnost.

Da je u odnosima predstavnika Prištine, pre svega sa EU, bilo nekoliko verbalnih okršaja svedoče i pojedine izjave predsednika privremenih kosovskih institucija Hašima Tačija koji je svojevremeno takođe zahtevao promenu formata dijaloga sa Beogradom u Briselu, tako što bi se kao posrednik uključile i SAD. Ubrzo posle te izjave Tači je uputio više oštrih kritika na račun EU, zato što kosovskim građanima još nije odobrila viznu liberalizaciju. Čak je najavljivao i da će za građane tražiti pasoše Albanije kako bi mogli lakše da putuju.

Tači je poručivao i da je „Kosovo održalo svoju reč, a međunarodna zajednica nije”, navodeći da je Priština pristala na formiranje Specijalnog suda za Kosovo, koji bi trebalo da sudi pripadnicima takozvane OVK, a zauzvrat nije dobila nikakve ustupke. Ambasade EU, SAD i Velike Britanije odbacile su njegove navode da je Specijalni sud formiran pod njihovim pritiskom i da je s tim u vezi bilo neke „trgovine”.

Više medija u Srbiji, a potom agencija Frans pres, dovelo je ovakve izjave Hašima Tačija u vezu sa navodima da bi pojedini istaknuti predstavnici samoproglašenog Kosova mogli da se nađu upravo na listi optuženih u Specijalnom sudu, a da bi prvi procesi trebalo, prema nezvaničnim najavama, da budu pokrenuti do kraja ove godine. AFP je preneo i reči kosovskog novinara i analitičara Vetona Suroija koji je u tekstu za list „Koha ditore” napisao da bi  Tačijevi komentari mogli da budu znak da se „čuje često teško disanje suda”.

Još jedan od zahteva Brisela, ali i čitave međunarodne zajednice koji je više puta izazvao nezadovoljstvo predstavnika Prištine, bio je i demarkacija granice sa Crnom Gorom. Budući da to pitanje još nije rešeno, ambasada SAD u Prištini pre dva dana poručila je da je razočarana izveštajem kosovske komisije za demarkaciju.

„Dovođenje u sumnju sporazuma i odugovlačenje procesa ratifikacije dovodi u opasnost odnose Kosova sa svojim susedom i EU, i ostavlja izolovane građane Kosova”, poručili su pre nekoliko dana iz ambasade SAD u Prištini.