Tragični kraj srpskog Džemsa Dina
Krajem pedesetih godina prošlog veka Miloš Milošević došao je iz Knjaževca u Beograd bez bilo kakvog sna o filmskoj karijeri, a još manje nade da će ubrzo obresti u društvu slavnih filmskih glumaca i kao retko koji Srbin uspeti da započne holivudsku karijeru.
Sa porodicom Milošević stanuje na Čuburi, u Maksima Gorkog broj 6. Ide u Prvu mušku gimnaziju i 1960. upisuje eksperimentalnu školu glume na Crvenom krstu, u klasi Jove Putnika, u Domu kulture „Božidar Adžija”. Smeo i kuražan, sa drugovima se opkladio da će postati drugi Džems Din.
Cela porodica imala je velike ciljeve. U porodičnoj istoriji Miloševića zabeleženo je da je Milošev deda, takođe Miloš, bio predsednik knjaževačke opštine. Deda i pradeda Anta bili su vlasnici čuvene trgovačke firme „Anta Milošević i sin”. Milošev stric Predrag bio je kompozitor i direktor Beogradske opere, a Milošev otac Božidar studirao je ekonomiju i muziku u Beču, i bio prvi sekretar Udruženja izvoznika Kraljevine Jugoslavije.
Kad su došli komunisti, Milošev otac trpi maltretiranja, jer je navodno sarađivao sa okupatorom. Osudili su ga na tri godine zatvora kao neprijatelja naroda i oduzeli mu imovinu. Majka Julijana, koja je upisala kurs daktilografije, sa porodicom prelazi za Beograd, a Miloševa sestra Zorica, slikarka, udaje se za slikara Bruna Maskarelija, i danas živi u Rimu, gde je i njen sin koji nosi to „porodično” ime Miloš.
U Muzeju jugoslovenske kinoteke, u Kosovskoj, do kraja meseca traje izložba „Sećanje na jednu mladost”, posvećena sećanju na Miloša Miloševića (1941-1966). Uspomene na druženja sa ovim glumcem za naš list evocira, Milošev drug iz mladosti, pravnik Radoslav Lale Vujadinović.
Bilo je to doba kada ekipa iz kraja zajedno ide na klizanje na Taš, gledaju filmove i boks mečeve, posećuje žureve i osvajaju lepe devojke. Period igranki u Božidarcu i na Kalemegdanskoj terasi, odlazaka u legendarnu diskoteku Euridika, doba šimi cipela i zvonastih pantalona.
‒ A Miloš zgodan i pametan. Za njega su dorćolske lepotice govorile da je lep k’o smrt, savršeno građen i izuzetan džentlmen. Behu to godine kada je postao kralj „štafte” u Knez Mihailovoj koja se bez njega nije mogla zamisliti. Jednu Novu godinu smo slavili tako što smo gledali filmove u bioskopu na Crvenom krstu. U ponoć je bila lutrija i jedan naš drug osvojio je pečeno prase. Prešli smo u kafanu „Tabor” i lumpovali do zore. Beograd je tada bio mali, svi smo se znali ‒ kaže Vujadinović. On je o Milošu Miloševiću pisao i u svojoj knjizi „Krstaši, Čuburci”, s podnaslovom „Kada su legende bili samo momci iz kraja”.
Kako je u Beogradu u to vreme bilo znatno jeftinije snimati filmove nego u Holivudu, ili bilo gde u Evropi, naša prestonica je postala filmska Meka. U Košutnjaku su počele da se snimaju velike koprodukcije. Jedna od prvih bila je film „Marko Polo” gde je Milošević na kastingu izabran za dublera Alena Delona. Još se prepričava zgoda kako je Delon imao krive noge pa su na plaži za tu svrhu snimali Miloševe. Kako je snimanje filma prekinuto je zbog finansijskih problema, naš glumac na Delonov poziv odlazi za Pariz.
Milošević u Parizu pleni pažnju žena. Zaljubljuje se u Fransis Kanovas koja kasnije uzima ime Natali i udaje se za Alena Delona, a Delon potom Miloša upoznaje sa Sintijom Buron, sa kojom Milošević 1964. odlazi u Ameriku. Par najpre živi u Njujorku gde ovaj mladić pohađa školu „Seven Arst Studio”. Uzima umetničko ime Miloš Miloš. Snima filmove „Rusi dolaze, Rusi dolaze” Normana Džuisona i „Inkubus” Leslija Stivensa.
Još jednu lepoticu, misicu Barbaru En Tomas Runi, suprugu poznatog glumca Mikija Runija, Miloš Milošević upoznaje u restoranu „Adriatik” u Los Anđelesu, koji su držali Gordana Kovačević Šipovac, Miloševa drugarica iz osnovne škole iz Knjaževca i njen suprug fudbaler. To je mesto za okupljanje umetničkog krema: Natali Vud, Elvis Prisli...
‒ Milošević i Barbara počinju da se zabavljaju dok je ona još u procesu razvoda od Mikija Runija. Međutim, njihova veza okončava se tragično. Milošević je pronađen mrtav pored Barbare Runi 30. januara 1966. u kupatilu u vili Mikija Ruija u Los Anđelesu. Na pištolju nije bilo otisaka. Kad je njegovo telo dopremljeno u Beograd, i sahranjeno na Novom groblju, videlo se da je imao frakturu lobanje i naprslu kost na ruci. Sav je bio u ranama i modricama, a u zvaničnom izveštaju je pisalo da je reč o ubistvu i samoubistvu. U to nisu poverovali ni Miloševa sestra, kao ni prijatelji, jer je bio mlad, željan života ‒ kaže naš sagovornik.
Ekspertiza u Beogradu pokazala je da im je u viski sipan barbiturat koji ih je omamio. U to doba Runi se lečio na privatnoj klinici i nagađalo se da bi mu Barbara u brakorazvodnoj parnici uzela veliku sumu novca. Isto tako, Runijev sin je kasnije rekao: „Ja ne verujem da je moju majku ubio taj Jugosloven”, podseća Vujadinović.
Svi oni koji su nešto znali u aferi Miloševe smrti ubrzo su nestali. Miloševu supruga Sintiju ubili su sedam godina posle Miloševe smrti i nađena je unakažena u gepeku automobila. Ubijen je i detektiv koji je radio na rasvetljavanju ovog slučaja.
Milošević, koji je tek zagrizao svoj američki san, ubijen je na početku snimanja istorijskog spektakla „Pad Rimskog carstva” Entonija Mana, a u Beogradu su nakon njegovog ubistva krenule kuloarske priče kako je imao veze sa sa kriminalom, da je plejboj; rečju, loš momak, čak i da je imao incestuoznu vezu sa majkom...
‒ Bio je sve sem toga. Pošten, galantan, veliki drug. Prijateljima je slao po 2. 000 dolara kako bi im pomogao. Drago mi je da se sada reditelji javljaju s željom da snime film o Milošu, momku koji je prokrčio sebi put van naših granica i nažalost tragično završio u svojoj 25. godini. Takvi ljudi ne zaslužuju zaborav ‒ kaže Vujadinović, o mladiću čiji je život vremenom prešao u urbanu legendu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
