Srpska crkva u Bin Ladenovom kompjuteru

Ubi­je­ni li­der te­ro­ri­stič­ke Al Ka­i­de Osa­ma bin La­den bio je ve­o­ma za­in­te­re­so­van za ju­žnu srp­sku po­kra­ji­nu, po­ka­zu­ju do­ku­men­ta ko­ja su pro­na­đe­na u nje­go­vom lič­nom kom­pju­te­ru, a či­je faj­lo­ve je ob­ja­vi­la ame­rič­ka Cen­tral­na oba­ve­štaj­na agen­ci­ja (CIA).

Pre­gle­dom 470.000 faj­lo­va obe­lo­da­nje­nih 1. no­vem­bra ove go­di­ne na saj­tu CIA, „Po­li­ti­ka” je pro­na­šla ma­pu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce, kao i fo­to­gra­fi­ju Hra­ma Sve­tog Di­mi­tri­ja u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci. Pro­na­šli smo i ba­ner na ko­jem pi­še „Ko­so­vo dži­had – mu­sli­man­sko is­tre­blje­nje ko­sov­skih hri­šća­na”, kao i ma­pu Ko­so­va iz do­ba Oto­man­skog car­stva na ko­ji­ma su pri­ka­za­ni Pri­šti­na i Vu­či­trn. 

Pre­tra­gom in­ter­ne­ta, utvr­di­li smo da je ma­pa Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce i cr­kva u tom gra­du pr­vo­bit­no ob­ja­vlje­na na saj­tu Bi-Bi-Si­ja u tek­stu pod na­slo­vom „Ko­sov­ski Sr­bi se su­o­ča­va­ju sa te­škim od­lu­ka­ma”.

Tekst je re­por­ta­ža o ži­vo­tu u se­ver­nom i ju­žnom de­lu Mi­tro­vi­ce i ob­ja­vljen je 14. mar­ta 2007, ne­pu­nih me­sec da­na po­sle jed­no­stra­nog pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va. Po sve­mu su­de­ći, Bin La­den je iz ovog tek­sta sa­ču­vao na svom kom­pju­te­ru ma­pu Mi­tro­vi­ce i sli­ku Hra­ma Sve­tog Di­mi­tri­ja. 

Ne mo­že se utvr­di­ti oda­kle po­ti­ču ba­ner sa nat­pi­som „Ko­so­vo dži­had – mu­sli­man­sko is­tre­blje­nje ko­sov­skih hri­šća­na” i ma­pa Pri­šti­ne i Vu­či­tr­na iz vre­me­na Oto­man­skog car­stva. 

Kom­pju­ter u ko­me se na­la­ze ovi faj­lo­vi ot­kri­ven je u ak­ci­ji ame­rič­kih spe­ci­ja­la­ca u ko­joj je 2011. ubi­jen vo­đa Al Ka­i­de Osa­ma bin La­den u Abo­ta­ba­du u Pa­ki­sta­nu. Kom­pju­ter sa­dr­ži vi­še sto­ti­na hi­lja­da faj­lo­va u ko­ji­ma se na­la­ze do­ku­men­ti, vi­deo-snim­ci i fo­to­gra­fi­je. 

CIA je, ob­ja­vlju­ju­ći faj­lo­ve, sa­op­šti­la da ma­te­ri­ja­li pru­ža­ju uvid u to ka­ko je do­šlo do raz­li­ka iz­me­đu Al Ka­i­de i Islam­ske dr­ža­ve, raz­mi­mo­i­la­že­nja iz­me­đu Al Ka­i­de i nje­nih sa­ve­zni­ka i pro­ble­ma s ko­ji­ma se Al Ka­i­da su­o­či­la u vre­me Bin La­de­no­ve smr­ti.

Šta bi mo­gao da bu­de mo­tiv da Bin La­den dr­ži u svom lič­nom kom­pju­te­ru ma­pe i sli­ke iz Mi­tro­vi­ce i šta bi to mo­glo da zna­či?

Pre­drag Pe­tro­vić, iz­vr­šni di­rek­tor Be­o­grad­skog cen­tra za bez­bed­no­snu po­li­ti­ku, sma­tra da se ne mo­že sa­mo na osno­vu fo­to­gra­fi­ja, od­no­sno bez ne­kog kon­tek­sta tvr­di­ti šta će Bin La­de­nu ta­kvi faj­lo­vi. 

„Ana­li­zom vi­še hi­lja­da tek­stu­al­nih faj­lo­va ko­ji su uglav­nom na arap­skom je­zi­ku mo­žda bi mo­gli da se iz­vu­ku pre­ci­zni­ji za­ključ­ci o to­me da li su po­sto­ja­li kon­kret­ni pla­no­vi za na­pa­de ili za de­sta­bi­li­za­ci­ju na Ko­so­vu. Kad se po­gle­da isto­ri­ja de­lo­va­nja te­ro­ri­stič­kih ak­ci­ja, ni­je bi­lo na­pa­da Al Ka­i­de ili Islam­ske dr­ža­ve na Ko­so­vu, dok su po­je­din­ci u Bo­sni uglav­nom na­pa­da­li po­li­ci­ju, a ne ci­vi­le”, na­vo­di Pe­tro­vić. 

Sa dru­ge stra­ne, pen­zi­o­ni­sa­ni pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du i struč­njak za an­ti­te­ro­ri­zam Mi­lan Mi­jal­kov­ski ka­že da za nje­ga ni­je iz­ne­na­đe­nje što se po­ja­vlju­ju ba­ne­ri oko dži­ha­da na Ko­so­vu. 

„Odav­no je po­zna­to po­sto­ja­nje pla­na 2020. Al Ka­i­de u ko­jem se Bal­kan pro­jek­tu­je kao deo bu­du­ćeg Ka­li­fa­ta. Ve­ro­vat­no oda­tle in­te­re­so­va­nje Bin La­de­na za Ko­so­vo”, na­vo­di Mi­jal­kov­ski. 

On ka­že da se sa­mo mo­že pret­po­sta­vi­ti šta će Bin La­de­nu ma­pa Mi­tro­vi­ce i sli­ka pra­vo­slav­ne cr­kve, a da je vi­še­go­di­šnje is­tra­ži­va­nje de­lo­va­nja te­ro­ri­stič­ke Al Ka­i­de po­ka­za­lo da su nji­ho­vi ope­ra­tiv­ci uglav­nom pri­ku­plja­li in­for­ma­ci­je o me­sti­ma na ko­je pre­ten­du­ju i na ko­ji­ma mo­gu da po­stig­nu efe­kat te­ro­ri­zma. 

Dži­ha­di­sti su pri­sut­ni na Ko­so­vu još iz vre­me­na bor­bi iz­me­đu srp­skih i al­ban­skih sna­ga, a ra­di­kal­na isla­mi­stič­ka ide­o­lo­gi­ja je in­ten­ziv­no po­če­la da se ši­ri po­sle do­la­ska me­đu­na­rod­nih sna­ga. 

Po­da­ci ko­je su ob­ja­vlji­va­li stra­ni me­di­ji po­ka­zu­ju da je na Ko­so­vu oform­lje­na sna­žna mre­ža ra­di­kal­nog isla­ma ko­ja ima re­gi­o­nal­ni ka­rak­ter i ko­ja je ve­o­ma do­bro po­ve­za­na sa slič­nim in­ter­na­ci­o­nal­nim dži­ha­di­stič­kim i te­ro­ri­stič­kim gru­pa­ma i u Evro­pi. 

Ni­je taj­na da je i ve­li­ki broj bo­ra­ca sa Ko­so­va oti­šao da se bo­ri na stra­ni Islam­ske dr­ža­ve u Si­ri­ji. Pro­ce­nju­je se da ta­mo tre­nut­no bo­ra­vi oko 300 do 350 bo­ra­ca.