Merkelova dospela na ivicu provalije

„Bolje ne vladati nego vladati pogrešno”, saopštio je na „Tviteru” Lindner, dodajući da oni „ne krive nikoga što se držao svojih principa”. „Ali i mi smo se držali svojih. Izabrani smo da promenimo aktuelni trend, ali nismo mogli da postignemo sporazum.”

Povlačenje FDP-a očigledno je iznerviralo ostale stranke, a to što je FDP samo koji minut posle ponoći izbacio slogan „Radije ne vladati nego to raditi pogrešno” podstaklo je mnoge analitičare da zaključe da je Lindner unapred isplanirao napuštanje pregovora kako bi se biračima predstavio kao borac protiv lošeg sistema. Lider bavarske CSU Horst Zehofer rekao je da je sporazum četiri stranke „bio nadomak ruke”, a slično je reagovao i kopredsednik Zelenih Džem Ezdemir, istakavši da su on i njegov tim uvek bili spremni na kompromis oko ključnih pitanja.

„Međutim, jedina moguća demokratska konstelacija je, nažalost, uništena”, rekao je lider Zelenih, dok je njegov partijski kolega Rajnhard Bitikofer istakao da je Lindner „izabrao sopstvenu vrstu populističkog agitovanja umesto državničke političke odgovornosti”.

Nemački mediji u pravim analizama ističu da je ovo „politički zemljotres”, „katastrofa”, „politički šok za Nemačku”, „Lindnerova igra koja ugrožava demokratiju Nemačke”, ali i „početak kraja Angele Merkel”. U pojedinim analizama ističe se da FDP kalkuliše procenom da bi novim izborima mogao da osvoji više od osvojenih 10,7 odsto glasova, dok bi ostale stranke možda osvojile manje. CDU–CSU je osvojila 32,9 odsto glasova, SPD 20,5, Levica 9,2, Zeleni 8,9, a desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), sa kojom niko ne želi u koaliciju, 12,6 odsto. Većina stranaka strahuje da bi AfD na novim izborima uspeo da svojom antiimigrantskom i antisistemskom retorikom privuče još više nezadovoljnih birača i samim tim još više oteža formiranje stabilne vlade. Kopredsednik AfD juče se obradovao neuspehu Merkelove, rekavši da njegova stranka „jedva čeka potencijalne nove izbore”.

U preliminarnim pregovorima najozbiljnija sporenja četiri stranke su imale oko zaštite klime (da li zatvoriti termoelektrane i od 2030. zabraniti proizvodnju vozila na fosilna goriva), politike prema izbeglicama (koliki priliv izbeglica godišnje dozvoliti i da li im dozvoliti da dovedu porodice), reforme EU i evrozone (da li prihvatiti predlog predsednika Francuske Emanuela Makrona o velikom budžetu evrozone i ministru finansija EU), kao i oko poreske politike. Kako se saznaje, oko 23 časa preksinoć pregovarači su došli bezmalo do sporazuma, a ostalo je samo sporenje oko spajanja izbegličkih porodica. Upravo tu je ponovo buknuo rat, pre svega između Zelenih i FDP-a, koji zapravo traje još od predizborne kampanje, ali sada je iskorišćen za povod da pregovori budu sahranjeni.

„Ovo je dan dubokog razmišljanja o tome kako nastaviti dalje u Nemačkoj. Kao kancelarka, ja ću učiniti sve da se postaram da se ovom državom dobro upravlja u teškim nedeljama koje su pred nama”, rekla je Merkelova nakon propasti pregovora, a juče je predsedniku Nemačke i zvanično saopštila da su pregovori propali.

Sada postoji teoretska mogućnost da formira manjinsku vladu sa FDP-om ili sa Zelenima, ali i da pokuša da ubedi SPD da ponovo uđu u veliku koaliciju. Šef SPD-a Martin Šulc već je odbacio tu mogućnost, premda pojedini funkcioneri smatraju da je ipak ne bi trebalo odbaciti.

Dok Šulc poručuje da se „ne boje izbora”, njegov partijski kolega i predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer juče nije iskoristio svoju nadležnost da raspiše nove izbore, već je strankama dao drugu šansu da formiraju vladu.

„Očekujem da stranke naprave novu vladu u bliskoj budućnosti”, saopštio je posle sastanka sa kancelarkom, dodajući da je „sastavljanje vlade uvek težak proces”, te da partije odgovornost „ne mogu tek tako vratiti biračima”.

Ovim potezom, zatim najavom da će narednih dana imati sastanke sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka, kao i predsednicima donjeg i gornjeg doma nemačkog parlamenta, Štajnmajer je zasad spasao političku karijeru Merkelove, jer je mogao i da raspiše nove izbore, koji bi se održali u roku od 60 dana ili pak da joj da mandat i da Merkelova onda prolazi u Bundestagu tri kruga glasanja u pokušajima da osvoji bar relativnu većinu glasova, ako već nema natpolovičnu većinu.

Ako na kraju ipak budu raspisani novi izbori, to bi moglo da znači i kraj političke karijere kancelarke jer je neizvesno kako bi se među sve glasnijom konzervativnijom strujom CDU, ali i CSU, izborila da opet bude njihov kandidat za kancelara. Anketa portala dnevnika „Velt” ukazuje da 61,4 odsto ispitanika smatra da propast pregovora znači i kraj Merkelove kao kancelarke, dok je suprotnog mišljenja 31,5 odsto.