Plate krive za inflaciju

Srbija je rekorder u rastu plata, posebno u javnom sektoru, pri čemu nema zemlje kao što je naša u kojoj su zarade u javnom sektoru veće nego u privatnom, kaže guverner NBS Radovan Jelašić, markirajući to kao jedan od uzroka rasta potrošnje, a time i cena. "Dežurni čuvar" stabilnosti cena u intervju za "Politiku" pri tom poručuje građanima da moraju više da štede i da se zadužuju kod banaka samo kada je neophodno, jer su krediti "luksuz" koji treba vratiti.

Upozorili ste da se bazna inflacija, odnosno cene o kojoj brigu vodi NBS, povećava mimo plana. Koliku inflaciju očekujete?

Bazna inflacija je u ovoj godini bila planirana u rasponu između 4 i 8 odsto i, umesto oko 4 odsto, biće ostvarena od oko četiri i 4,5 odsto. Do sada smo išli isključivo ka smanjenjy referentne kamate, no, posle svega što se desilo u poslednjih nekoliko meseci, zbog suše i poskupljenja derivata, ali i povećanja javne potrošnje, bili smo prinuđeni da primenimo restriktivne mere u odnosu na kreditnu aktivnost.

Zbog toga što država i dalje ima veliki udeo u formiranju cena, NBS ukupnu inflaciju ne "targetira". Krajem prošle godine smo državu molili da podigne neke regulisane cene jer je za to tada bilo dovoljno prostora, ali političarima to, zbog izbora, nije odgovaralo, da bi u prvoj polovini ove godine svi podigli cene, a sada, vidi čuda, navrat-nanos bi hteli zacrtanih 6,5 odsto do kraja godine.

Zato bi, pored monetarnih, bilo poželjno da i država preduzme mere, pre svega za smanjenje potrošnje. U zavisnosti od toga, i ako oceni da je to potrebno, NBS će preduzeti još neke dodatne mere do kraja godine.

Da li ste to govorili na sastancima u vladi?

Naravno, još pre nego što je donet budžet, rekli smo da to znači deficit od 50 milijardi dinara. Razumem ministra finansija koji pored inflacije ima i druge prioritetne ciljeve, ali za NBS je cilj isključivo stabilnost cena, jer je na to obavezuje zakon. Tvrdim, pri tom, da bi, da nominalne zarade poslednjih godinu dana nisu povećane za 30, nego, recimo, za 50 odsto, budžetski suficit bio još veći.

Kako to mislite ?

Čim su veće zarade, veći su tražnja i uvoz, zato raste prihod od carina i PDV-a, a onda i uplate u budžet. Ali, ako imamo veći inflatorni pritisak, a očekuje se da će biti većih budžetskih rashoda u poslednjem kvartalu, to znači da ponovo neko treba da bude restriktivniji. A ko je taj, poznato je.

Ako inflacija pređe 6,5 odsto da li će to biti zato što je bila suša ili zato što država mnogo troši?

Uvek smo bili svetski majstori po tome da za sve okrivimo nekog trećeg – sušu, svetsku cenu nafte... A u stvari najviše je krivo povećanje javne potrošnje i zarada. Uz to, za prvih šest meseci od ukupnog rasta cena za skoro tri četvrtine odgovorna je država preko regulisanih cena, uključujući i lokalne samouprave. Po principu – ima se, može se.

Upozorili ste da divljanju cena doprinose najviše monopoli na tržištu. Na koga ste tačno mislili? Na trgovce, proizvođače...?

Ne želim da ulazim u detalje ko i koliko iskorišćava monopolsku poziciju i kako radi antimonopolska komisija koja dozvoljava da se neki ljudi sreću u kancelarijama i dogovaraju o tome. Ako obiđete neke zemlje videćete da nam nedostaju veliki trgovinski lanci  koji mogu da nam donesu mnogo niže cene. Nameće se pitanje u čemu je problem da veliki trgovci pronađu put u Srbiju. Evo "Metro" je tu, međutim, oni koji su došli očito nisu zadovoljni da bi rekli i drugima da dođu ovde.

Navešću samo kao primer, kod proizvoda za bebe, cene u Beogradu nisu dvostruko veće nego u Frankfurtu zbog PDV-a, pošto je ovaj porez u Frankfurtu još viši. Očito tu nešto ne funkcioniše kad srpski građanin sa mnogo nižim platama mora da kupuje po mnogo višim cenama nego u Zapadnoj Evropi.

Najavljujete još oštrije mere.

Sačekaćemo još mesec-dva da vidimo kakav će biti efekat mera koje smo dosad preduzeli. Povećanje kredita za više od 100 milijardi dinara za prvih šest meseci, naime, stvara dodatnu tražnju. Ne može NBS da kaže vladi – stegni domaću tražnju, a da sama ne preduzme sve iz svoje nadležnosti. Najavili smo bankama da ćemo, ako primetimo da se najveći deo keš kredita preliva u namenske, i tu preduzeti dodatne mere. Ako, recimo, vidimo da se sada pegla kupuje na 15 godina...

Da li imate na umu i stambene kredite osigurane kod Nacionalne korporacije?

Znam da je to tabu tema, ali kada je reč o subvencionisanim kreditima, država će morati da razmotri da li je postojeća šema održiva i na duži rok, sledećih pet ili 10 godina. Sistem je postavljen sa stanovišta potrošnje veoma velikodušno. Takvi krediti su, maltene, svakom zagarantovani, nezavisno od njegovih primanja. Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita je bila osnovana sa milijardu dinara, a po slovu zakona imala je mogućnost da izda  garancije 16 puta veće od visine svog kapitala. Još prethodna vlada je taj odnos podigla na 1 prema 25, a sadašnja ga je povećala na 1 prema 40. Iza Korporacije, dakle, stoji samo kapital, nema državne garancije i zato će, radi sigurnosti bankarskog sistema, država morati da odluči da li će dokapitalizovati Nacionalnu korporaciju, ili će izdati garancije za sve njene obaveze.

Rekli ste nedavno da se naše kamate približavaju evropskim. Nama se čini da su kod nas kamate ipak previsoke?

Očito je da je uticaj konkurencije bio mnogo veći nego što je bio uticaj restriktivnih mera NBS.

Uzimajući u obzir gde se nalazimo, naš rejting, na dobrom smo putu smanjivanja svih marži i one uopšte nisu velike kao što to neki žele da prikažu. Krediti građanima u EU do godinu dana u proseku koštaju do 10,5 odsto. A ako uđete u minus po tekućem računu to može koštati i 25 odsto. Marže su kod nas, doduše, još iznad onih u susednim zemljama, ali pre godinu dana prosečna cena kredita je bila veća od 20 odsto, da bi se znatno smanjila i sada je 12–13 odsto.

Da li to znači da nije istina da nas banke ovde deru?

Moramo da uzmemo u obzir gde je naša privreda, koji nam je rejting i da su kamate, ipak, mnogo niže nego što su bile pre godinu dana.

Kako gledate na to da se sve više preduzeća zadužuju direktno iz inostranstva, jer su tako krediti jeftiniji?

Na takvu mogućnost zaduživanja ne gledamo blagonaklono, ali važno je da to ne ide u potrošnju, već u investicije. Po našim istraživanjima, 80 odsto kredita direktno iz inostranstva odobravaju banke koje su prisutne u Srbiji, pa njihove žalbe da se preduzeća u inostranstvu zadužuju kod drugih banaka ne stoje. NBS ne želi da limitira, određuje kvote i odlučuje ko će dobiti i koliko, šta je investicija, šta fizičko, a šta pravno lice.

Šta za Srbiju znači sadašnji kreditni rejting?

Ako uporedimo naš BB minus sa nekim zemljama, četiri-pet stepenica smo ispod. Znači, svaki put kada želimo da uzmemo kredit, pojedinac, preduzeće ili država, treba platiti veću maržu, što ima uticaja na visinu kredita koji može da se uzme, kao i na rok na koji se on odobrava.

Prošlo je godinu i po od zaključenja aranžmana sa MMF-om. Novi se više i ne pominje?

Ni slike, ni razglednice. Pošto nam MMF-ove pare više ne trebaju, a ni izgovor "morali smo jer je to MMF tražio", nema ni transparentnosti koja je postojala kada smo imali program sa Fondom. Zato već duže vreme živimo u zemlji Orvela, pa svaki put kad se nešto uradi vlada kaže da je to upravo ono što smo planirali i, eto, postigli. U dan i sat.

Istina je da nam pare ne trebaju, ali je i za investitore, i za međunarodne rejting agencije, i za kreditore, i za naše odnose sa EU bitno da imamo aranžman sa MMF-om kao potvrdu nastavka ekonomskih reformi.

Šta kažete na najavu potpredsednika vlade da će se na jesen menjati monetarna politika koja je skupa?

Cilj NBS je da postigne i održi  stabilnost cena i svima koji misle da centralna banka treba da bude profitabilna institucija,  predlažem da u tom smislu promene Zakon o NBS . Ako misle da naš cilj treba da bude podsticanje izvoza, razvoja, zapošljavanja i slično, neka to lepo stave u zakon. Mada je potpredsednik vlade pre godinu dana najavljivao da će se težište borbe protiv inflacije preneti sa monetarne na fiskalnu politiku očito je da od restriktivnog budžeta nema ništa. Povlačenjem novca koji se "upumpava" u sistem mi ne samo da održavamo stabilnost, već podržavamo vladu i obezbeđujemo veći prostor fiskalnoj politici.

A da li pretpostavljate šta bi vlada mogla da preduzme?

Ne znam šta će da menjaju jer nismo upoznati sa izmenama Zakona o NBS koji se mora menjati zbog novog Ustava, a ne zbog priča koje se lansiraju u javnost kako je NBS, tobože, svemoćna...

Da li ste stvarno svemoćni? Ili Vam, naprotiv, političari "sede na glavi"?

Ja sedim na sednicama vlade, a ministar finansija dolazi u NBS. Oni kažu svoje, a ja šta imam. Ne mogu da se požalim da nisam nezavisan u odlukama, ali me zabrinjavaju te priče o svemoći guvernera koju tobože treba svesti na "pravu meru", jer i sadašnji Zakon o NBS već ima dovoljno ograničenja.