Dodik: Crtao sam mapu kao hipotetički odgovor na pitanje

Dodik se u tom tekstu upoređuje sa nekim velikim generalom koji „ima moć da prekraja svet”. Praveći paralele i sa ratnim namerama o podeli Bosne, u tekstu u „Tagescajtungu” se problematizuje i Dejtonski sporazum.

Ovaj mirovni sporazum u tekstu se dovodi u vezu i sa prvostepenom presudom generalu Ratku Mladiću pa se navodi da je Dejtonski ugovor „politiku srpskog ratnog zločinca” nagradio podelom zemlje, te se iznosi zapažanje kako „veliki strateg” (Dodik) optužuje Srbiju da nije u stanju da sledi njegovu politiku.

Interpretirajući Dodikove stavove, u tekstu je navedeno da bi Srbija trebalo da prizna Kosovo i da bi tada kucnuo čas da se RS odvoji od BiH.

Dodik je svoj stav naknadno pojasnio: „Bio je to odgovor na hipotetičko pitanje koje bi podrazumevalo dugoročna rešenja. Ono što sam rekao može se smatrati nekim mojim mišljenjem, hipotetičkim odgovorom na hipotetičko pitanje, a zvanični stav RS je poznat: ne priznajemo Kosovo i poštujemo teritorijalni integritet Srbije”, rekao je Dodik za Sputnjik.

Za Dodika „nije ključno pitanje Kosova, već je ključno pitanje RS”, što je, kako kaže, hteo da apostrofira. On smatra da je nemoguće razgovarati o tome „da neko odvoji Kosovo, a da Srpska ostane u BiH”.

Pa dodaje: „To je osnovna poruka i te moje karte i tog mog stava. Može to sada da upotrebljava i zloupotrebljava ko kako hoće. Ima različitih mišljenja o svemu, a zvanični stav je ono što je javno i ono što se poštuje.”

S druge strane, viđenje situacije u vezi sa mapom nuđenom i drugim zvaničnicima u BiH na „doradu” izneli su i pojedini novinari iz RS, koji procenjuju da se može dovesti u pitanje i sam gest nemačkih novinara.

Verovatno i radi toga što se nekako zadesilo da tokom serijala razgovora „Dojče velea” s liderima u BiH i Bakir Izetbegović upotrebi terminologiju kao što je „prvo poluvreme”, govoreći o reakciji na takođe hipotetičku mogućnosti da RS proglasi nezavisnost, kao i želje bošnjačkog člana Predsedništva BiH da BiH jednog dana prizna Kosovo.

Stoga pojedini novinari u Srpskoj nisu mogli a da se ne zapitaju: „Šta bi se, na primer, desilo da je neki novinar s ovih prostora nemačku kancelarku Angelu Merkel pitao da li podržava novu akciju ’Barbarosa’ i novi napad (Nemačke) na Rusiju kako bi branili teritorijalni integritet Ukrajine?”

„Kakva bi bila reakcija? A ne doći u BiH gde je poginulo 100.000 ljudi i pitati jeste li spremni za rat i dati nekom da crta karte. Mislim da je to jako neprimereno”, izneo je svoj stav novinar Nebojša Vukanović, gostujući na BN televiziji.

Višednevna drama s mapama za neke svedoči o Dodikovoj brzopletosti, s jedne, ili političkoj taktici, s druge strane, koju možda delimično objašnjava primetno manja zainteresovanost javnosti za način na koji se postavio Mladen Ivanić, član Predsedništva BiH iz RS, suočen s ponudom da „doradi Balkan”.

Kada mu je, kao i Dodiku, od strane novinara uglednog „Dojče velea” stavljena karta na sto, uz pitanje da li ima želju nešto da crta, Ivanić je pošto se uverio da na mapi nema entitetske linije prokomentarisao: „Samo ste trebali staviti entitete.”

Sledilo je objašnjenje kako je to mapa koju su pronašli na internetu i da je reč o državnoj karti BiH, no Ivanić insistira: „Mogli ste tanjom, isprekidanom linijom iscrtati i entitetsku liniju, da ste želeli imati fer pristup. Ja neću ništa da crtam, to je trebalo vi da uradite.”