Srbija otplatila Dinkićeve obveznice

Kako „Politika” saznaje, izvori finansiranja ovih dolarskih obaveza od 770 miliona dolara obezbeđeni su iz budžetskog suficita. Jer, plus u budžetu na kraju novembra nezvanično je iznosio oko 80 milijardi dinara. Zvanični podaci objavljeni su samo za septembar. Državna blagajna na kraju septembra bila je u plusu od 66 milijardi dinara.

Može li to da pokvari budžetski rezultat, odnosno da li će kasa do kraja godine zbog ove isplate biti u deficitu? Odgovor je negativan.

Prema oceni Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, to neće uticati ni na rashode, ni na deficit.

– Tehnički, glavnica ne ulazi u rashode, samo kamata. Ta glavnica je proknjižena na rashodnoj strani budžeta za 2012. Kada bi se u budžetu za 2017. ponovo na rashodnoj strani iskazao taj iznos, onda bi to bilo dvostruko knjiženje. Ali, kad je o izvorima finansiranja reč, verovatno je, ipak, veći deo tog iznosa od 770 miliona dolara refinansiran. Suštinski, i ako je tako, to je dobra operacija, jer je stari, skup zajam zamenjen novim, jeftinijim. Moja pretpostavka je da je taj iznos samo delimično servisiran iz budžetskog suficita – objašnjava Arsić.

Sticajem različitih okolnosti, nivo javnog duga ovih dana je spušten na 62,7 odsto, što se u procenat poklapa sa danom kada je aktuelni predsednik Aleksandar Vučić postao premijer. Prema javno dostupnim podacima sa sajta Uprave za javni dug, poslednjeg dana aprila 2014. udeo državnih dugovanja u bruto domaćem proizvodu (BDP), odnosno svemu što građani i privreda stvore za godinu dana, tada je iznosio 62,7 odsto. Tadašnji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je krajem aprila 2014. postao premijer. Na toj poziciji pre njega se nalazio Ivica Dačić.

Pre dva dana, međutim, Vučić je istakao da je u vreme kad je postao premijer javni dug bio 76,5 odsto. Taj nivo duga Srbija je dostigla tek u decembru 2015. Preciznije, podaci Uprave za javni dug pokazuju da su državna dugovanja na kraju decembra 2015. iznosila 75,5 odsto, a kad se doda i dug lokalnih vlasti, dolazi se do procenta od 76,8 odsto. Podsećanja radi, u to vreme predviđalo se da će nivo državnih dugovanja do kraja 2015. dostići 80 odsto BDP-a. Tek nakon tog „plafona” očekivalo se da će rast biti zaustavljen, da bi tokom 2017. počeo da pada. Taj trend preokrenut je godinu dana ranije, tokom 2016.

Činjenica je da je tokom 2015. dolar naglo ojačao u odnosu na dinar i da je najveći rast javnog duga ostvaren zahvaljujući efektu kursnih razlika. Sada je trend obrnut, jer dinar jača u odnosu na dolar i evro, pa po tom osnovu udeo javnog duga u BDP-u opada.

Ipak, nije kurs jedini razlog smanjenja javnog duga. Drugi razlog je razduživanje države. Odnosno to što smo, prema rečima predsednika Vučića, otplatili 770 miliona dolara duga.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da udeo javnog duga u BDP-u za zemlje koje se zadužuju u stranoj valuti ne predstavlja realan pokazatelj o zaduženosti zemlje.

– Jer, kada dinar jača, onda udeo javnog duga u BDP-u pada. Dok kada, sa druge strane, naša nacionalna valuta slabi, udeo državnih dugovanja raste. Zbog toga je mnogo realniji pokazatelj ukupan javni dug u nominalnom iznosu, odnosno iskazan u evrima – zaključuje Savić.