Er Berlin prizemljen, a cene letova otišle u nebo

Odlazak u stečaj drugog po veličini nemačkog avio-prevoznika, kako je izračunao jedan nemački portal specijalizovan za najpovoljnije ponude u kupovini, povećao je cene karata za domaće letove u Nemačkoj u proseku za trećinu. Ovaj portal je analizirao cene karata na 25 kratkih i srednje dugih letova u oktobru i novembru, došavši do zaključka da su putovanja vikendom sada i tri puta skuplja, dok je najekstremniji primer na koji su naišli povratna karta između Minhena i Diseldorfa, koja je sada četiri puta skuplja nego pre propasti „Er Berlina”.

Od propasti ove avio-kompanije potražnja za kartama na domaćim letovima premašila je ponudu, pa „Lufthanza” time opravdava rast cena karata. Prvi čovek „Lufthanze” Karsten Špor procenjuje da trenutno nedostaje oko 60.000 mesta na domaćim letovima u Nemačkoj.

Međutim, ovo obrazloženje „Lufthanze” nije zadovoljilo putnike, koji sve više pritužbi šalju Saveznoj agenciji za borbu protiv kartela tako da je ona pokrenula postupak provere da li se ovaj avio-koncern ponaša kao monopolista, premda se u Briselu već vodi postupak procene da li je „Lufthanza” kupovinom velikog dela „Er Berlina”, koji planira da integriše u svoj „Jurovings”, stvorila monopol na nebu nad Nemačkom.

Prema rečima šefa nemačke antimonopolske agencije Andreasa Munta, oni su od „Lufthanze” tražili da im dostavi informacije o tome kako utvrđuju cene, pa će nakon analize podataka odlučiti da li da pokrenu zvaničnu istragu.

„Bankrotstvo ’Er Berlina’ ugrozilo je konkurenciju na tržištu i dovelo do smanjenja ponude, naročito na domaćim linijama”, rekao je Munt, dodajući da su primili pritužbe da je bilo znatnog povećanja cena na štetu potrošača.

U „Lufthanzi” kažu da sarađuju sa antimonopolskim vlastima i ističu da „ni na koji način nismo pokušali da profitiramo od ove situacije”. Predsednik uprave „Lufthanze” Heri Hohmajster je u nedeljnom izdanju dnevnika „Velt” istakao da ova kompanija praktično „ništa nije menjala” kod izračunavanja cena karata i da se kod oko „95 odsto putnika ništa nije promenilo kod cene karata”.

Međutim, kada se uzme u obzir da su avioni „Er Berlina” prizemljeni jer njihova prodaja još nije realizovana, te da zbog toga nedostaju desetine hiljada mesta na domaćim nemačkim letovima, a da „Lufthanzino” izračunavanje cene karata „nije promenjeno”, nije teško zaključiti da je zapravo „Lufthanzin” kompjuter ovoj kompaniji „izračunao” i veću zaradu jer je potražnja naprasno ogromna.

To se najbolje moglo zaključiti iz objašnjenja portparola „Lufthanze” o tome kako njihov kompjuter potpuno automatski izračunava cene karata. Kako kažu, on cenu karte izračunava na osnovu čak 26 parametra, od toga koliko još ima slobodnih mesta na letu i koliko uopšte ima interesovanja za taj let, preko toga u koje doba dana putnik zakazuje let, do toga u kom danu u nedelji je let i da li je let uoči praznika i školskih odmora. Tako u danima uoči praznika kompjuter određuje tek pokoje mesto sa veoma povoljnom cenom, jer je avio-kompanija sigurna da će u toj sezoni čestih letova sigurno napuniti avion. Osim toga, kompjuter u svoju kalkulaciju uračunava i cene konkurencije, koje sada praktično nema. Kada se sve to uzme u obzir, čini se sasvim logičnim pretpostavka da je „Lufthanzin” kompjuter zapravo „regularno” povećao cene i ispraznio džepove putnika.

Portparol „Lufthanze” je objasnio kako je kompjuterski program „komplikovan” i kako se ne isplati da ga menjaju dok kompanija ne preuzme i „Er Berlinove” avione i oko hiljadu linija, na šta čekaju odobrenje Brisela. Kako tvrde u „Lufthanzi”, tu novu hiljadu linija u domaćem saobraćaju će stabilizovati cene, jer će kompjuter računati manju potražnju za nekim letom, premda će mu zapravo „konkurencija” biti let avio-kompanije koja je takođe u „Lufthanzinoj” grupi. Do tada ovaj avio-prevoznik pokušava da reši problem tako što je na veoma prometnim linijama, kao što je linija između Frankfurta i Berlina, postavio avione za interkontinentalne letove, koji imaju znatno više mesta.

U svakom slučaju, čini se da je „Lufthanza” na dobitku, osim ako uskoro u Briselu ne zaključe da bi preuzimanje „Er Berlinovih” aviona i letova ugrozilo konkurenciju na nemačkom nebu.