Skrivene varnice sa desnice

„Za deset godina, mi ćemo postati manjina”, predvideo je on, tvrdeći da ovde nije reč o njegovom rasizmu, već o „islamskom nacizmu”. Ne odobravajući njegovu izjavu, Marin Le Pen je objasnila da je Đakomi uvek imao „oštriji rečnik” nego ona. Njegov rečnik je već poznat, konstatuje „Mond” i podseća na njegove ranije govore o ovoj temi, kada je na pitanje koliko je radikalnih islamista otkriveno na Korzici odgovorio: „Ima ih mnogo. Dovoljno je pogledati na ulicu”.

S druge strane, predsednik Francuske Emanuel Makron, čija je četvorodnevna turneja po Africi ovih dana bila glavna tema svih medija, borbu protiv terorizma ističe kao imperativ, ali sa takvom diplomatijom da desnica gunđa na društvenim mrežama u stilu: „Dokle više s tom demagogijom”. Makronov nastup u Burkini Faso, kada je dva sata odgovarao na pitanja studenata, bez tabua, kako je sam najavio, ocenjen je zvanično kao pozitivan korak, ali je desnicu razbesnelo predviđanje da će 3.000 Sudanaca dobiti smeštaj u

Francuskoj dok, kako tvrde, mnogo više Francuza čeka krov nad glavom.

Makron je, doduše, u okviru svoje turneje prisustvovao i samitu Evropske i Afričke unije u Abižanu, gde je izneo plan o tome kako da se oni koji nemaju šansu da dobiju azil u Evropi vrate u svoje otadžbine i kako da se mladi školovani Afrikanci takođe vrate i svojom stručnošću pomognu razvoju svojih zemalja. Pomenuto gunđanje je, međutim, izazvala međunarodna odluka Francuske, UN, Afričke unije i Evropske unije o hitnoj evakuaciji migranata koji su prodati kao robovi u Libiji, pri čemu će i Francuskoj pripasti da

zbrine veliki broj njih.

Inače, povodom svoje afričke turneje Makron je, kako je najavio „Frans 24”, prvi put govorio o spoljnoj politici države, tvrdeći da  Francuska nema politiku prema Africi. On sam, rekao je, pripada generaciji koja ne pamti kolonizaciju Afrike i stoga ovaj kontinet ne doživljava ni kao tešku prošlost, ali ni kao običnog suseda. Za njega je Afrika centralni kontinent, gde postoje brojni izazovi i gde mladi, koji čine 70 odsto stanovništva, s nestrpljenjem čekaju da učestvuju u kreiranju njene sudbine. Ukazujući na opasnosti koje prete Africi, on poziva afričko stanovništvo da se zajedno bore protiv njih. Uz terorizam, podjednako mračna pretnja je i religijski ekstremizam jer je masivan i svakodnevno prisutan, kako u školama tako i u političkom životu.

Makron je, razgovarajući sa studentima u Burkini Faso, akcenat stavio i na demografsku pretnju, zalažući se da se mladim Afrikankama omogući da se obrazuju, da studiraju i nađu posao, a ne samo da rađaju decu.

Kad je reč o deci, Francuska ima drugu vrstu problema o kome se ovih dana takođe raspravlja –predlogu novog zakona koji treba da omogući deci razvedenih roditelja da podjednako provode vreme i kod majke i kod oca, odnosno da se roditelji smenjuju u njihovom podizanju. „Pakao” za jedne, „pravda” za druge, kažu. Pošto predloženi zakon podrazumeva komunikaciju izmedu razvedenih roditelja, mnogi su mu se oštro suprotstavili, prvenstveno feministkinje koje smatraju da ga je teško a i opasno primeniti na one parove koji su se razveli zbog nasilja muževa nad ženama. S druge strane, tamo gde je brak razveden sporazumnom, a statistika kaže da ih je 80 odsto u Francuskoj, predlog novog zakona bi se mogao shvatiti i kao više slobodnog

vremena za žene kojima uglavnom pripadaju deca posle razvoda (u 70 odsto slučajeva). Samo u 17 odsto primera praktikuje se smenjivanje roditelja u podizanju dece, što po tvrdnji mnogih očeva ne odražava realnu situaciju, jer je mnogo veći broj onih koji bi to želeli. Može li zakon da reguliše odnose između bivših supružnika, ostaje da se vidi.