Srpski „vučni voz“

Naime, negde početkom osamdesetih godina prošlog veka domaća vojna industrija proizvela je „vučni voz” za prevoz tenkova i druge teške tehnike. U to vreme samo je pet zemalja u Evropi imalo „vučne vozove” domaće proizvodnje. U želji da smanjimo zavisnost od uvoza „vučnih vozova” iz Sovjetskog Saveza, a JNA je imala sovjetske modele, mi smo razvili domaći „vučni voz”, što je tada bila tehnička senzacija. Kamion „fap 2832”, s poluprikolicom nosivosti 45 tona, prvi put je javno prikazan na paradi povodom Dana pobede 9. maja 1985. Bilo je predviđeno da taj kamion bude i nosilac višecevnog raketnog sistema „orkan”, logističkog vozila za taj sistem, kao i za artiljerijski sistem Nora-B. Raspad SFRJ sprečio je veću serijsku proizvodnju kamiona „fap 2832” i u verziji „vučnog voza”.

Godine su prolazile, sovjetski „vučni vozovi” za prevoz tenkova i teške tehnike polako su starili i ostajali bez rezervnih delova, čime se automatski smanjivala i mobilnost kopnene vojske. Zato je u inostranstvu hitno nabavljeno nekoliko kamiona „man” sa poluprikolicama za prevoz tenkova, ali je ostala „praznina” u vozilima za prevoz tehnike do 30 tona.

Ipak, vojska je posegnula za „unutrašnjim rezervama” i rešenje je pronađeno u kompaniji „Srboauto” iz Ostružnice kraj Beograda. Ta kompanija tri brata i jedne sestre Tomić, firma koja zapošljava više od 200 radnika u halama od 20.000 kvadratnih metara, ima i najveće remontne kapacitete za specijalna vojna i vozila MUP-a, u Srbiji. Poseduje sve vojne sertifikate za svaki proces proizvodnje i remonta vojnih vozila točkaša. U saradnji s Vojnotehničkim institutom iz Žarkova, koji je trust mozgova naše vrhunske vojne tehnike i tehnologije, tim stručnjaka iz „Srboauta” odlučio je da od starog napravi novo. U starim hangarima i na livadama kasarni pronađene su, u travi i korovu, čelične poluprikolice tipa „gorica”, stare 45 godina, nosivosti do 30 tona tereta.

Dve su pronađene u Smederevskoj Palanci i svih sedam prikolica zatim je dovučeno u hale kompanije „Srboauto”. Tamo su potpuno obnovljene: peskirane su, stavljena im je potpuno nova električna, vazdušna i svetlosna instalacija, nove podesive prednje stope po visini, zadnje pomoćne stope, nove navozne dvodelne rampe, vitlo za navlačenje tereta izmešteno je sa zadnjeg na prednji deo šasije, kamion „fap 2026”, koji je pogonski deo novog „vučnog voza” s poluprikolicom NPP-30T, ima sada skraćenu šasiju za 735 mm.

Inače, kamioni „fap 2026” su iz vremena SFRJ, ali su im sada svi resursi, posebno motori, produženi za sledećih 25 godina. U skladu sa zakonom, novi „vučni voz” ima poluprečnik okretanja od samo 22 metra, što je važno s obzirom na naše puteve i civilni saobraćaj. S novim „vučnim vozom”, a svih sedam je pre neki dan isporučeno jedinicama, naša kopnena vojska dobija povećanu mobilnost, posebno mehanizovane jedinice i inženjerija. Ministarstvo obrane je pokazalo kako se štedi, dok je kompanija „Srboauto” dokazala kako i privatne, porodične firme mogu uspešno da rade u sistemu vojne industrije.

Povratak moralne nastave

Predsednik Vučić je naveo loše primere u organizaciji jedinica kopnene vojske, po kojima smo pre desetak godina primenili neke zapadne modele, a što sam na ovim stranicama odavno kritikovao jer smo kopirali model britanskog oklopnog bataljona s 32 tenka. On je spomenuo i generala Mura, koji je u vreme DOS-a bio savetnik u Generalštabu, a najavio je i vraćanje moralnog vaspitanja u vojsku, ne u smislu politizacije, već u kontekstu patriotizma. Da ta moralna nastava postoji i u američkoj vojsci, lično sam se uverio na času „Ameriken lajfa” u 82. padobranskoj diviziji u Fort Bregu, Severna Karolina, u proleće 1983. godine.