Kapitalni projekti najveći dobitnici

Za prvih devet meseci kapitalne investicije na nivou države podbacile su skoro 15 odsto u odnosu na 2016. godinu. Iz republičkog budžeta, za prvih devet meseci, potrošeno je 49 milijardi dinara, „Putevi Srbije” su potrošili osam milijardi, a opštine i gradovi dali su svega 19 milijardi dinara za kapitalne investicije.

Ukupan udeo investicija u odnosu na BDP iznosi oko 18 odsto, dok ekonomisti procenjuju da nam je potrebno bar 25 odsto za brži ekonomski razvoj.

Uostalom i Fiskalni savet u svom izveštaju navodi da su godišnja izdvajanja države za investicije sistematski nedovoljna, što je jedna od najvećih strukturnih slabosti javnih finansija. Srbija za javne investicije izdvaja oko 1,5 odsto BDP-a manje u odnosu na druge zemlje CIE, zbog čega je kvalitet infrastrukture 30 odsto lošiji nego u uporedivim zemljama.

Oni podsećaju da glavni putni pravci Koridori 10 i 11 još nisu završeni, a rokovi za okončanje radova stalno se pomeraju. Delovi glavnih pruga (železnički Koridor 10) nisu elektrifikovani, a brzina vozova znatno odstupa od projektovane (10–60 kilometara na čas umesto 100–120 kilometara na čas). Posebno zabrinjava loše stanje lokalne infrastrukture. U Nišu 60 odsto domaćinstava nema kanalizaciju.

„Zbog svega toga država bi (i na centralnom nivou i na lokalu) morala snažno da poveća izdvajanja za javne investicije u narednim godinama. To je opravdano i iz ugla podsticanja privrednog rasta, jer javne investicije predstavljaju najkvalitetniji vid državne potrošnje koji ima ubedljivo najveći pozitivan uticaj na rast BDP-a u odnosu na sve druge fiskalne mere”, navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta, uz napomenu da je samo za postojeće infrastrukturne projekte preostalo oko 2,4 milijarde evra (više od šest odsto BDP-a) nepovučenog novca iz već odobrenih  kredita.

S obzirom na to da su investicije uslov za visoke stope privrednog rasta postavlja se pitanje da li nesposobnost da se realizuju planovi postaje ograničavajući faktor za srpsku ekonomiju. Mišljenja stručnjaka su podeljena. Neki misle da je razlog slaba građevinska industrija, dok drugi smatraju da je problem u lošem upravljanju projektima i lošoj organizaciji investitora (javnih preduzeća i opština).

Fiskalni savet ukazuje da višegodišnje loše izvršenje

kapitalnih rashoda u odnosu na budžetski plan (u pojedinim godinama i više od 30 odsto), ukazuje na neodgovarajuće upravljanje svim fazama projektnog ciklusa. Posebno ističu planiranje, pošto problemi koji tu nastanu prouzrokuju dalje probleme, a ukupni troškovi često prevazilaze prvobitno planirane iznose. Neslavan primer je izgradnja Koridora 10 gde su radovi na određenim deonicama od lani, usled neodgovarajuće projektne dokumentacije, a vanredno finansiranje iznosilo je čak 35 miliona evra. Takođe, na određenim deonicama Koridora 10 do odlaganja je dolazilo i usled neadekvatnog izbora izvođača radova. Dodatni problem predstavlja i nedostatak sveobuhvatne kontrole. Stoga ukazuju da je neophodno uspostaviti odgovarajući institucionalni okvir (bez preklapanja nadležnosti, sa jasnom utvrđenom linijom odgovornosti investitora i izvođača).

Građevinska industrija takođe kuburi sa rezultatima, pa je tako u prvoj polovini godine bruto dodata vrednost građevinarstva smanjena tri odsto, da bi se tek u trećem kvartalu donekle oporavila i dostigla prošlogodišnji nivo. Ovo otvara pitanje da li je možda građevinska operativa kočničar. Nedavna tužba protiv nadzora i domaćih izvođača radova na deonici Koridora 11 između Uba i Lajkovca, ukazuje da građevinske kompanije možda nisu sasvim dorasle zadatku.

Međutim, Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore, uverava da srpske građevinske kompanije imaju sposobnosti i znanja da realizuju sve investicije. On takođe smatra da su investitori „Koridori Srbije” i „Putevi Srbije” dobro organizovani. Prema njegovom mišljenju problem je nedostatak projekata ili loše urađeni projekti, kao i nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

– Opštine imaju problem pri raspisivanju javnih nabavki. One najčešće nemaju stručnog kadra koji bi te poslove sproveo. Potrebna im je pomoć u tom segmentu, jer zbog toga kasne u realizaciji investicija – kaže Rodić.