U 2018. za otplatu državnog duga 5,6 milijardi evra

Zajedno sa troškovima otplate glavnice, ti izdaci dostižu oko 16 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ti rashodi su čak tri i po puta veći od celokupnog budžeta Ministarstva prosvete na primer. Za kapitalne investicije republika će dogodine, uključujući i lokalne i pokrajinsku kasu, potrošiti oko 180 milijardi dinara. To znači da će za svoje stare i nove kreditore Srbija morati da izdvoji skoro četiri puta više para nego za javne investicije.

Kako će ministar finansija sledeće godine obezbediti 5,6 milijardi evra vidi se iz Predloga zakona o budžetu koji je vlada usvojila na sednici održanoj 29. novembra.

Od domaćih i međunarodnih finansijskih institucija Srbija će dogodine pozajmiti 129 milijardi dinara, plan je Ministarstva finansija. Kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti u domaćoj i stranoj valuti obezbediće se 425 milijardi dinara. U budžetu za 2018. navodi se i to da će Srbija emitovati evroobveznice u iznosu od najviše 121,7 milijardi dinara. I u državnoj kasi za ovu godinu plan je bio da se na ovaj način pribavi 124,5 milijardi dinara. Međutim, Srbija nije izašla na međunarodno finansijsko tržište, jer su potrebe države za zaduživanje bile znatno niže od plana. Da nije sigurno da će naša zemlja sledeće godine emitovati obveznice u stranoj valuti na stranom tržištu može se videti i iz vladinog Predloga budžeta.

„Ukoliko se u toku godine obezbede primanja od privatizacije ili povoljnijih dugoročnih koncesionalnih zajmova, proporcionalno će se smanjivati drugi kreditni izvori i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu”, navodi se u ovom dokumentu.

Srbija je do sada četiri puta izašla na međunarodno finansijsko tržište. Prvi put je to učinila za vreme vlade Mirka Cvetkovića u septembru 2011. godine. Tada je naša država pozajmila dve milijarde dolara po kamati od 7,25 odsto. Reč je, inače, o desetogodišnjim dužničkim papirima. Nakon toga došlo je do promene vlasti u zemlji, a Srbija je još tri puta emitovala devizne obveznice. Dolarske dužničke papire od 21. novembra 2012. godine, naša zemlja je u potpunosti otplatila pre nekoliko nedelja. Reč je o zajmu od 750 miliona dolara, koje je uz kamatu od 5,25, pozajmio tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić.

Iz ugla javnih finansija posmatrano, za Srbiju će posebno težak biti decembar sledeće godine. Tada na naplatu dospeva milijardu dolara duga. Reč je o dolarskim obveznicama emitovanim 3. decembra 2013. godine, uz kamatu od 5,875 odsto.

Za Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, manji troškovi finansiranja posledica su dva faktora. Prvo, okolnosti na međunarodnom finansijskom tržištu su se promenile, pa se naša zemlja sada zadužuje po nižoj ceni nego pre nekoliko godina. Drugo, to je prva i konkretna korist od mera fiskalne konsolidacije koje je Srbija počela da primenjuje od januara 2015. godine, a koje su tada uključivale i smanjenje plata i penzija.

– Manji troškovi finansiranja su konkretna materijalna korist za poreske obveznike, jer će država taj novac sada moći da iskoristi za neke druge namene – kaže Arsić.

On dodaje da se, generalno, najveći deo tih obaveza odnosi na refinansiranje dospelih kredita, a da su troškovi niži i po osnovu produženja ročnosti. To znači da su neki od skupih kratkoročnih zajmova zamenjeni povoljnijim dugoročnim kreditima, što je dobro jer smanjuje troškove po tom osnovu.