Petnaest bisera Španije

Izložba fotografija „Španski gradovi na listi svetske kulturne baštine. Petnaest bisera Španije” predstavljena je u Institutu „Servantes”. Postavku je otvorila Isabel Ambrosio Palos, gradonačelnica Kordobe. Ona je mnogobrojne posetioce podsetila da svaki od ovih gradova nudi presek različitih civilizacija čije se nasleđe može videti u Španiji. To je treća zemlja u svetu po broju gradova koji su upisani na listu svetske kulturne baštine. Galerijski prostor Instituta krasi šezdeset fotografija i one su svojevrsni prozori u tajanstvene kutke. Jedan od njih je Alkala de Enares – univerzitetski grad koji čuva rodnu kuću Servantesa. Avila važi za jednu od tipičnih srednjovekovnih varošica čije su zidine najbolje očuvane u celoj Evropi.

Baesa podseća na razglednicu poslatu iz doba španske renesanse, sa uglađenim ulicama, šarmantnim crkvenim ali i stambenim zdanjima.

Srednjevekovni trgovi i renesansne palate zaštitni su znak i Kasaresa, grada koji ima raskošno noćno osvetljenje. Džamija od hiljadu stubova, rimski most, jevrejska četvrt i zamak hrišćanskih monarha kazuju o istorijskom bogatstvu Kordobe. Ovaj magični grad krije brojne priče iza rešetaka koje štite prozore kuća, ali i u baštama po čijoj je živopisnosti Kordoba čuvena širom sveta.

U „visećim” kućama po kojima je poznata Kuenka elegantno stapa istoriju i avangardu, prirodne pejzaže i gradske četvrti, stvarnost i legende. Ibica danas sa ponosom ističe tvrđavu nad Sredozemnim morem koja nosi tragove Feničana, Rimljana, Arapa i Hrišćana, a Unesko je ovo mediteransko parče kopna koje su svi želeli da prisvoje izdvojio kako zbog kulturnog značaja, tako i zbog očuvanog biodiverziteta. Možda i najbolja naslednica sjaja rimske imperije, Merida uspešno čuva građevine kao što su Rimsko pozorište i amfiteatar.

Salamanka je poznata po univerzitetu osnovanom 1245. godine, i jedan je od najstarijih na svetu. Uz veličanstveni glavni trg i stari grad, Salamanka se s pravom nalazi u Uneskovom katalogu. Smešten na Kanarskim ostrvima, San Kristobal de la Laguna grad je koji osvaja savršenom geometrijom.

Biser od kamena na rubu Evrope, Santjago de Kompostela poslednja je stanica na putu hiljada hodočasnika koji ga svake godine posete.

Rimski akvadukt u Segoviji, po kojem je ovaj španski grad nadaleko poznat, predstavlja svojevrsni podvig građevinskog inženjerstva. Iako zvuči neverovatno, akvadukt je izgrađen bez maltera na kamenim šipovima koje spaja jedino neverovatna ravnoteža sila. Taragona, grad sa rimskom dušom i borbenim duhom, ponosi se impresivnim arheološkim kompleksom. Posebno se ističu rimski cirkus i amfiteatar.

Znamenit po bogatoj istoriji, Toledo je vekovima bio grad u kojem su u harmoniji živeli pripadnici muslimanske, jevrejske i hrišćanske veroispovesti. Za jedan od najlepših prikaza Toleda zaslužan je slavni slikar El Greko, koji je u ovom gradu proveo veći deo života. Njegova čuvena slika „Pogled na Toledo” smatra se prvim pejzažom u istoriji španske umetnosti. Okružena nepreglednim plantažama maslina Ubeda, koju su podigli Arapi, procvala je u doba renesanse, a taj duh i sada provejava kroz kompleks raskošnih palata.

U Svečanoj sali Instituta posetiocima je prikazan  film „Gradovi koje volimo”. O značaju postavke, koja može da se vidi do 6. februara, govorili su ambasador Španije u Beogradu Migel Fuertes Suares i direktor Instituta „Servantes” Enrike Kamaćo Garsija.