Glas Srbije koja je u manjini

Najdugovečnija rok emisija na televizijskim programima Srbije, „Bunt” iduće godine slavi petnaesti rođendan. Branka Glavonjić, autorka ove trenutno jedine rok emisije u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije, ne skriva zadovoljstvo što je ova televizijskim jezikom ispričana priča o rokenrolu opstala ali i što je bezmalo 15 godina uz pomoć „Bunta” sa svojim saradnicima uspela da utiče i na formiranje muzičke scene kod nas kao i na obrazovanje i informisanje publike.

– Svake srede na Drugom programu RTS-a gledaoci upoznaju nove rok bendove. Nisu zaboravljeni ni afirmisani autori, a prostora ima i za teme iz domena savremene umetnosti. Pored nastupa muzičara uživo, „Bunt” prati razvoj i muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala – priča Branka Glavonjić napominjući da rokenrol muzičari danas nemaju mesto na kojem mogu da predstave svoj rad, gde mogu da puste spotove, najave nove koncerte...

– Desila se vrlo neobična situacija – sve emisije su neka vrsta tok-šoua gde nema mesta za muziku. Uglavnom se ide na senzacionalizam. Umetnost jeste provokacija, ali ne nužno i senzacija. A danas, danas je sve senzacija jer imaš rijalitije u kojim se iz minuta u minut nešto dešava. Bukvalno, 24 časa dnevno. I to je pojelo sve. Strašno mi je da neki mlad čovek, umesto da otkriva nove knjige, filmove, muziku i slično, dobar deo svog vremena provodi prikovan uz televizor gledajući neki rijaliti – kaže novinarka koja je svoj radni vek započela u Jutarnjem programu RTS-a i to u Muzičkoj redakciji.

Nekako je to i bilo logično jer je diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, teoretski odsek, a na naše pitanje kako se klasični muzičar našao u vodama rokenrola, uz smeh otkriva:

– Bila sam akter svih dešavanja koja su noću muzikom bojila Beograd. Bilo je to vreme kada se slušao rokenrol. I ubrzo, u toj Muzičkoj redakciji uspela sam da se izborim da predstavljam rok autore. Prva sam promovisala alternativni rok i mnoge ekstremne muzičke pravce poput hard kora, det metal pravca… – priseća se Branka koja je potom prešla u Redakciju za kulturu gde je provela deset godina vodeći i uređujući emisiju „Beokult”. Tada je i pokrenula „Bunt” i to, kako kaže, pod pokroviteljstvom tadašnjeg urednika Nikole Mirkova koji je imao sluha za nove ideje. Proteklih šest godina Branka je urednik u Zabavnoj redakciji u kojoj je od pre četiri godine pokrenut i „Bunt rok festival”, takođe zahvaljujući Nikoli Mirkovu ali i Miroslavu Damnjanoviću, odgovornom uredniku Zabavne redakcije.

– Od dolaska Olivere Kovačević na mesto glavne i odgovorne urednice Zabavnog programa RTS-a imam veliku podršku i razumevanje za to što radim. „Bunt rok festival”, prvo i jedino televizijsko takmičenje novih, neafirmisanih rok bendova i autora, nastoji da afirmiše domaću pop i rok muziku, ali i da formira novu srpsku rok scenu. Pokretanjem jednog ovakvog televizijskog takmičarskog festivala otvara se novi medijski prostor za veliki broj mladih autora koji nemaju mogućnost da predstave svoj rad – kaže Branka Glavonjić napominjući da je u ovom trenutku posebno važno da rok kultura opstane kroz realizaciju emisija kao što su „Bunt” i „Bunt rok festival”.

– Početkom decembra biće objavljen konkurs za prijavljivanje autora i bendova za „Bunt rok festival” 2018. i on će trajati do februara iduće godine. Ovo četvrto izdanje festivala biće održano u sklopu proslave velikog jubileja RTS-a, a to je obeležavanje 60 godina postojanja Televizije Beograd. Koncept festivala ovog puta će biti drugačiji, iako se osnova neće menjati. Nakon završenog konkursa stručni žiri ponovo će birati 24 benda koje će gledaoci upoznati tokom osam kvalifikacionih emisija. Finale festivala biće kao i prethodnih godina – u junu. Pored novčanih nagrada koje dodeljuje RTS u vrednosti od 100.000 dinara za prvoplasirani bend, 50.000 za drugo mesto i 30.000 dinara za trećeplasirane, u nagradni fond festivala ulazi veliki broj nagrada stalnih saradnika emisije „Bunt”. Između ostalih, tu su nastupi na devet najznačajnijih festivala u zemlji i regionu od „Egzita” do „Bedem festa” u Nikšiću – objašnjava Branka.

Kao društvo odavno smo izgubili želju da otkrivamo nove talente, smatra naša sagovornica, ali ne u izvođačkom smislu već u autorskom. – Današnjica je surova, sve je brzo, informacije se smenjuju iz minuta u minut i niko nema vremena da se bavi novim generacijama i njihovim stvaralaštvom. Sve je manje društvene odgovornosti ali i odgovornosti pojedinca. Zato je značaj „Bunt rok festivala veliki”, jer moramo sačuvati naš identitet, a on se najviše definiše kroz umetnost i autorski rad – kategorična je Branka Glavonjić.

Autorka muzičke emisije kroz koju su tokom 15 godina prošla brojna poznata i manje poznata imena za sebe kaže da je prilično istrajna i da ne odustaje lako kakve god da se teškoće ispreče pred njom.

– Doduše, izuzetno volim svoj posao i volim da razmenjujem iskustva sa ljudima slobodnog duha. Takođe, moja moralna obaveza je da na nacionalnoj frekvenciji dozvolim da se čuje glas i neke druge Srbije, Srbije koja je moja svakodnevica, Srbije koja je u manjini. Ponosna sam kada predstavim rad ljudi koji razmišljaju i o nekim drugim vrednostima, ne samo kako da zadovolje „najniže porive”. O tome koliko je bilo teško i koliko je još uvek naporno boriti se protiv mišljenja i postavljenih standarda većine ne želim da govorim, ali ono u šta sam sigurna to je da rad, trud, posvećenost i kvalitet na kraju neko prepozna. I zato često govorim mladim autorima koji se prijavljuju za „Bunt rok festival”, pa se razočaraju što nisu prošli u dalje takmičenje, da nikako ne odustaju od potrebe da se umetnički izraze – kaže Branka Glavonjić.